Blago zemlje, kristali, od pamtiveka su fascinirali čoveka. Drago kamenje je predmet mnogih legendi i verovanja kroz istoriju, počev od najranijih dana svetske civilizacije.
Drevni narodi su različitim kamenova pripisivali čudesne i simboličke moći, a različite prakse i tumačenja moći kristala održali su se i do naših dana.
Sjaju kristala teško je odoleti, no, oni čoveku nisu interesantni isključivo zbog lepog izgleda.
Stari narodi su upotrebljavali drago i poludrago kamenje ne samo da ukrase svoje svete predmete, insignije moći, grobnice, svetilišta, odeću i nakit, već i zato što su verovali da ih određeni kamenovi mogu zaštititi od neprijatelja, od negativne energije i loših sila.
Poludrago kamenje je prisutno u svim velikim kulturama sveta, mada se verovanja vezana za određene vrste kristala donekle razlikuju, u zavisnosti od podneblja.
O vrednosti i značaju kristala za čovečanstvo svedoče mnogi stari tekstovi, manuskripti i svete knjige. Tako egipatski hijeroglifi i Sveto Pismo imaju nešto zajedničko; oba pominju kristale.
Šta su kristali?
Kristali, poludrago kamenje, poznato još i kao dragulji, jesu razne vrste vrednih minerala, koji, kada se obrade, mogu da se koriste za izradu nakita i drugih predmeta i ukrasa.
Fizička svojstva pojedinačnih kristala se razlikuju, pa tako, u odnosu na njihovu čvrstinu i otpornost, ne mogu svi da se obrađuju na isti način.
U svakodnevnom govoru, ljudi često upotrebljavaju termin drago i poludrago kamenje bez razlike. Međutim, ova dva termina se odnose na specifičnu klasifikaciju, čije korene pronalazimo još kod drevnih Grka.
Prema podeli na drago i poludrago kamenje, u prvu grupo spadaju jedino dijamanti, taj neprikosnoveni simbol luksuza, rubini, safiri i smaragdi.
Ametist je izuzetak među dragocenim mineralima, pošto se ponekad klasifikuje između ove dve kategorije. Svo ostalo vredno kamenje se smatra poludragim.
Podela na drago i poludrago kamenje ima jedino komercijalnu svrhu i često stvara pogrešan utisak o tome da su poludragi kamenovi manje vrednosti od ovih prvih.
Bilo kako bilo, kristali imaju neporecivu vrednost. Pojedino poludrago kamenje je veoma retko i kao takvo na velikoj ceni.
U savremeno doba, na tržištu se lako mogu naći sintetičke imitacije prirodnog kamena, dok tako nešto nije bilo moguće u staro vreme.
Primera radi, prelepi lapis lazuli, od kojeg se pravio plavi pigment korišćen u našem freskoslikarstvu je u srednjem veku bio cenjeniji od samog zlata.
Ahat – značenje, poreklo i osnovne karakteristike
Ahat, koji još znamo i kao kalcedon jedan je od najstarijih kristala u čovekovoj upotrebi. Kalcedon je zapravo veoma široki termin koji obuhvata mikrokristalne oblike silicijum dioksida.
Ponekad se ahatom smatraju oblici kalcedona koji su prozirni, dok su jaspisi oblici kalcedona koji su neprozirni, mada se takođe govori o jaspisu kao obliku ahata.
Kamen ahat je vekovima je korišćen za izradu dragulja, odnosno, obrađivan je u svrhu ukrašavanja ili izrade manjih skulptura.
Ime kalcedon potiče od naziva Halkedona ili Halkidona, luke na obali Mramornog mora, mesta duge istorije, u Maloj Aziji. Halkidon postoji i danas kao Kadikej, deo savremenog Istanbula.
Od davnina je ovaj predeo bio poznat po iskopavanju vrednog kamenja i centar trgovine istim. Možemo samo zamisliti sjaj i veličinu vizantijskog Carigrada, na čijem nasleđu leži moderni Istanbul.
Dragoceni minerali koji su se ovde iskopavali, uključujući tu i kalcedon, ahat, imali su široku primenu u izradi posuđa od zlata.
Ahat je često korišćen za izradu osnova ili drški zlatnih pehara i sličnih oblika vrednog posuđa. Takođe se koristio i za umetanje u kamen.
Ahat je u stara vremena bio na velikoj ceni, kada je bio jedan od dominantnih dragulja u upotrebi. Vremenom je postao dostupniji i prilično pristupačan, izuzev nekih varijeteta, popu zelenog hrizoprasa.
Prema Pliniju Starijem, ahat je veoma blagotvoran kamen; Plinije je smatrao da ahat svoga nosioca čini ubedljivim i sposobnim za saradnju i da mu obezbeđuje božju naklonost.
Neobična boja ahata činila ga je izuzetno primamljivim još u drevna vremena, a njegova popularnost nije opala ni do danas. Kada je reč o boji ahata, možemo govoriti o širokoj paleti, o čitavom svetu ’svetu ahata’.
Čudesna paleta boja i varijeteti ahata
Ahat je kamen srednje jače tvrdoće prema Mosovoj skali. Najčešće ga nalazimo u kombinaciji plavičaste, sivkaste i bele boje.
Neke od najcenjenijih varijanti ahata su kamen sard, hrizopras, jaspis i karneol, svaki prepoznatljiv po svojoj fantastičnoj boji i izgledu. Ove podvrste ahata se lako razlikuju i po svojim jedinstvenim šarama.
Tako je recimo karneol narandžasto-žut ili crven i providan. Hrizopras je proziran, svetlo do srednje žućkasto-zelen i zato se nekada smatrao veoma cenjenim varijetetom žada.
Kamen pod nazivom hrizokola je izrazito svetloplave boje ili ponekad plavičasto zelen. Plavi čipkasti ahat je proziran i može varirati od nežne nijanse lavande do svetle plave boje, sa čipkastim tragovima bele.
Mahovinasti ahat je prozračan. On je smeđe ili zelenkaste boje sa inkluzijama koje podsećaju na listiće ili na mahovinu; otuda, naravno, i njegov naziv. Dimni ahat je veoma interesantnog izgleda i deluje kao da je ispunjen perjem.
Nisu svi ahati prozirni. Jedna od formi ahata je i takozvani krvavi kamen. Krvavi kamen je neprovidan kamen, lepe, tamnozelene boje, sa tragovima izrazito crvene – zbog toga izgleda kao da je poprskan krvlju.
Zanimljiva je hrišćanska legenda vezana za ovaj kamen. Prema predanju, krvavi kamen je nastao od kapi Hristovi krvi, kada je Sin Božji bio razapet na krst.
Još jedan dobro poznati neprozirni varijetet ahata je jaspis. Jaspisi se mogu nađi u najrazličitijim bojama i šarama. Jedan od najprepoznatljivijih je crveni jaspis, ali on može biti i zelen, žut, tačkast, prošaran na razne načine.
Za jaspis je interesantno da njegove varijante ponekad imaju šare koje podsećaju na pejzaže u kamenu.
Magično crni oniks i sardoniks, njegov svetli parnjak, takođe su forme ahata. Oni su neprovidni, pune boje, prošarani prugama. Ahat se iskopava u Brazilu, Urugvaju, Meksiku, Sjedinjenim Državama i Kanadi, te u Indiji, u Egiptu i na Madagaskaru, kao i u Italiji, Škotskoj, a od kraja prve polovine dvadesetog veka u Nemačkoj.
Drevni ahat u istoriji i predanjima
O nastanku ahata kruže različita predanja. Prema jednom verovanju, ahat su zemaljskom svetu podarili olimpski bogovi. Pomenuli smo poreklo naziva kalcedon, dok o samom nazivu ahata postoji posebno predanje.
Naime, veruje se da je ovaj kamen nazvan po sicilijanskoj reci Ahat, gde je je otkrio izvesni grčki filozof, još u drevna vremena.
Ahat je u Starom veku smatran kamenom izuzetnih zaštitnih i lekovitih moći. Stari Rimljani su ga veoma cenili upravo zbog njegovih medicinskih svojstava i zbog vrednosti kao amuleta, talismana.
Još su Stari Egipćani od ovog kamena spravljali lekovite preparate. Ahat je bio drobljen i usitnjavan do najfinijeg praha i tako mešan sa vodom.
Smatralo se da ovaj preparat može delovati kao protivotrov u slučaju ujeda zmije otrovnice. Rimski istoričar Plinije je u svom delu pomenuo i persijsko verovanje u moć ahata kao dobru zaštitu od oluja i nepogoda; naime, oluje su se mogle sprečiti paljenjem kamena ahata.
Ahat je od najranijih dana smatran kamenom koji obezbeđuje dobru zaštitu od loših i štetnih sila i raznih opasnosti na koje čovek može naići u svom zemaljskom životu.
Ahat svome nosiocu daje snagu da se izbori sa zemaljskim preprekama, posebno kada je reč o prirodnim nepogodama, poput jakog vetra i munja.
Verovanje o zaštitnoj moći ahata u pogledu nepovoljnih vremenskih prilika posebno je bilo rašireno među moreplovcima, koji su, sa dobrim razlogom, strahovali od uzburkanog mora i okeana.
Verovalo se da upravo ahat može da ih zaštiti od nezaustavljive sile burnih voda i da olakša njihovu plovidbu.
Prema nekim legendama, kamen ahat nam može pomoći da se oslobodimo strahova, može izlečiti ili olakšati probleme sa nesanicom i čak može podstaknuti lepe, prijatne snove.
Ahat je dobar i za decu, koju čuva od padova i povreda. Uopšte, ahat čuva nosioca od najrazličitijih nevolja i opasnosti.
Veoma raznovrsni oblici ahata, sa svojim interesantnim šarama, često otkrivaju čudesne slike svetih likova i kao takvi, smatraju se prožeti božanskim delovanjem.
U ahatu se ponekad mogu videti likovi samog Isusa Hrista, Bogorodice, Jovana Krstitelja i drugih svetaca, kao i anđela, arhanđela i drugih koji su se na izvestan način ’otelotvorili’ u čudesnom ahatu.
Blagotvorno delovanje ahata
Ahat može imati veoma blagotvorno dejstvo na čovekovo fizičko, emotivno i duhovno stanje i zdravlje.
Ahat podstiče naše mentalne sposobnosti, tako što povoljno deluje na percepciju stvari i događaja koji se oko nas odvijaju, pomaže koncentraciju i pospešuje analitičke sposobnosti pojedinca. Zbog toga je ovaj kamen dobar za bilo kakav umni rad, učenje i istraživanje.
Ovaj drevni kamen pozitivno utiče na pojedina telesna stanja, posebno ona koja su vezana za digestivni trakt.
Ahat se može koristiti kao sastojak eliksira ili se kamen može postaviti na abdomen i na taj način pokrenuti digestivni sistem i podržati, odnosno pospešiti njegovo funkcionisanje. U tom smislu, ahat je dobar u borbi protiv gastritisa.
Smatra se da ima pozitivno dejstvo na sve probleme vezane za predeo stomaka, matericu, creva i slično.
Osim toga, pomaže rad srčanog mišića i kardiovaskularni sistem. Ahat je dobro nositi na grudima, kako bi se ojačalo srce i to ne samo u fizičkom smislu; ahat ’leči’ emotivne probleme i otvara srce za ljubav.
Zanimljivo je da se ahat ponekad koristi za snižavanje visoke temperature, tako što se hladni kamen postavlja na čelo.
Naravno, ahat nije ’lek’ za groznicu i svakako se u ovom slučaju preporučuje konsultacija sa lekarom. Kao umirujući kamen, ahat može ublažiti simptome epilepsije i sprečiti hodanje u snu.
Ahat za emotivni i duhovni balans
Ahat je izuzetan kamen za emotivnu i duhovnu ravnotežu. Njegovo delovanje unekoliko zavisi od same forme ahata i njegove šare.
Tako ahati sa pravilnim šarama pomažu onima koji su u potrazi za unutrašnjim mirom i harmonijom uopšte. Ukoliko ste umorni od prevelike količine informacija, ako se osećate haotično i nemirno, ovakav ahat može biti od koristi.
Ahati sa nepravilnim šarama, naprotiv, podstiču na akciju i donošenje važnih odluka.
U tom smislu, ovakvi varijeteti ahata mogu da budu od velike koristi neodlučnima, onima koji oklevaju i odlažu donošenje odluka i uopšte strašljivim ljudima. Ahat je kamen koji hrabri i stimuliše pragmatično razmišljanje.
Ovaj kamen nas vraća u realnost i pomaže nam da je bolje sagledavamo. Podstičući i naš analitički um, ahat pospešuje našu moć snalaženja u trenutku.
Pored toga, ovaj kamen je od izuzetne koristi sa samosvest, samo-prihvatanje i iskazivanje istine. On nam daje hrabrost ne samo da istinu prihvatimo, nego i da je slobodno iskažemo.
Uopšteno, ahat je kamen sa širokim spektrom pozitivnog delovanja na teška i loša osećanja. Dobar je protiv ogorčenosti, ljutnje, nezadovoljstva i u prevazilaženju trauma.
Ahat ne deluje kao potiskivač ovih loših osećanja, već podstiče ljubav, najsnažniju silu koja nam upravo pomaže da izađemo na kraj sa negativnim okolnostima i emocijama.
Održavanje i upotreba ahata
Ahat je dosta otporan kamen koji ne zahteva posebnu negu. Upravo zbog ove karakteristike, jedan od najboljih načina da uživate u njegovim pozitivnim svojstvima jeste da nosite nakit od ahata.
Široka paleta varijanti ahata nudi mogućnosti za najraznovrsniji nakit koji može delovati veoma svečano, ali sasvim prigodno i za svakodnevno nošenje.
Osim toga, ahat uvek možete nositi sa sobom u džepu, novčaniku ili nekom drugom zgodnom mestu.
Pošto se ahat obrađuje i u obliku figurica, možete odabrati neki vama primamljiv oblik, koristiti ga na poslu ili u kući. Smatra se da ahat doprinosi prosperitetu, bogatstvu i da pomaže formiranje i održavanje veza.
Ahat se može koristiti u kombinaciji sa drugim kristalima, bilo da nosite kombinovani nakit ili jednostavno držite komade kristala zajedno.
Dobre su kombinacije ahata i jaspisa (koji smo ovde naveli i kao jednu vrstu ahata), ahata i gorskog kristala. Pri kombinovanju imajte u vidu kakav efekat želite da postignete.
Na primer, ukoliko želite da se umirite ili da postignete takvu atmosferu, onda kombinujte ahat koji ima prevashodno umirujuće delovanje sa kamenom koji ima slično dejstvo.
Recimo, plavi čipkasti ahat se može veoma dobro slagati sa selenitom. Kombinovanje kristala zahteva malo istraživanja, ali i ponešto intuicije.
Čišćenje i punjenje ahata
Ahat je dosta otporan kamen, a čisti se uz pomoć sapuna i vode. Dim od žalfije je takođe dobar način da očistite svoj ahat od negativnih vibracija. Čista voda sa solju je još jedna od opcija za čišćenje ahata.
Nakon što je kamen očišćen, treba ga nekoliko minuta držati u šaci, kako bi se ponovo aktivirala njegova sopstvena energija.
Nakit, predmeti od ahati cena kristala
Zbog svoje raznovrsnosti, ahat je izuzetno pogodan za izradu najrazličitijeg nakita. Veoma su interesantni privesci za ogrlicu od ahata, zbog zaista jedinstvene boje ili šare određenog kamena.
Ahat se koristi za izradu minđuša, prstenja, ogrlica i narukvica. Pri odabiru komada nakita, osim osvrta na njegovu lepotu i spoljašnji sjaj, uvek slušajte svoj unutrašnji osećaj.
Kada je reč o ceni ahata, ona veoma varira u odnosu na podvrstu kamena.
Lepi komadi nakita od ahata mogu se pronaći u radnjama specijalizovanim za prodaju kristala po cenama od samo450 dinara do par hiljada dinara, što zavisi od samog kamena ili njegove kombinacije sa drugim kristalima, veličine i tipa nakita.
Sam polirani komadić ahata može se kupiti po ceni od već 300 dinara.
