Čudesna lepota dragog kamenja koje je čovek pronalazio u dubinama zemlje od najranijih dana civilizacije oduvek je intrigirala ljudski rod. Nebrojeni mitovi i legende širom sveta veoma često u sebi sadrže i motiv kristala, dragulja, odnosno poludragog i dragog kamenja. Kristalima su oduvek pripisivane metafizičke karakteristike i moći van domena čovekovog poimanja.
U mnogim književnim delima čija se radnja odvija u izmaštanim svetovima velikana epske fantastike, žanra koji je u današnje vreme veoma popularan, čudesni kristali zauzimaju posebno mesto i uvek su povezani sa neizrecivim moćima.
Mada su njihova imena često kreacija samoga pisca, neverovatna svojstva koja im se pripisuju imaju osnovu u našem svetu i znanjima koja imamo o dragom kamenju.
Šta je poludrago kamenje?
Poludrago kamenje se još naziva i kristalima ili draguljima. Pojam dragulja je unekoliko arhaičan, a najpre se odnosi na ono vredno kamenje obrađeno za izradu nakita ili nekih drugih predmeta od velike vrednosti, poput carskih znamenja, svetih predmeta i slično.
Pomenuti termini se u svakodnevnom govoru ponekad smatraju sinonimima za drago kamenje.
Ipak, pojam dragog kamenja bi trebalo razlikovati od ostalih, budući da se on odnosi samo na nekoliko specifičnih kamenova. Podela potiče iz Stare Grčke, ali je prihvaćena u svetu.
Prema ovakvoj klasifikaciji, drago kamenje su jedino neodoljivi rubin, prelepi safir, luksuzni dijamant i krasni rubin. Ovima se dodaje još i ametist, koji je klasifikovan na granici između dragog i poludragog kamenja.
Svi ostali varijeteti smatraju se poludragim kamenjem, ali to ni najmanje ne određuje njihovu vrednost. Štaviše, upravo se široka paleta najrazličitijih vrsta ovakvih kamenova i njihovih varijacija smatra izuzetno moćnom.
U današnje vreme, veoma je popularna kristaloterapija, čiji koreni sežu u drevna vremena Egipta i Mesopotamije, ali je ponovo zaživela zahvaljujući New Age pokretu.
U savremeno doba, koje bismo, kada je reč o alternativnim pravcima, možda mogli nazvati i post nju ejdž vremenom, kristali i druge prirodne tvorevine ponovo dobijaju na značaju, kako se nauka i duhovnost ponovo prepliću. Drago i poludrago kamenje oduvek se smatralo posebnim darom u gotovo svim kulturama i religijama.
Oniks – značenje, poreklo i osnovne karakteristike
Kada čujemo reč oniks, onix, misleći na ovaj poludragi kamen, prvo na šta pomislimo jeste njegov magnetski privlačan crni varijetet, uglačan do najvećeg sjaja i umetnut u nakit ili oblikovan u figurinu.
No, iako je najpoznatiju upravo po svojoj crnoj verziji, ovaj kamen je prisutan i u drugim bojama. Oniks je varijetet mikrokristala kvarca koji znamo pod nazivom kalcedon.
Ovaj kamen je formiran od naslaga silicijuma u gasnim šupljinama lave, što se kod ’gotovog’ kamena ogleda u jasno vidljivim trakama ili prugama. Štrafte u oniksu su uvek prave i mogu biti smeđe ili crno bele, dok se zakrivljene trake sreću kod varijeteta kvarca koji nazivamo ahat; ponegde možete naći i da je oniks varijetet ahata.
Oniks dolazi u više boja, osim crne. Može biti i crvenkast, narandžast ili smeđ, sa izrazito upadljivim belim prugama. Varijacije oniksa poznate su kao sardoniks, karneol oniks i Nikolo oniks, a razlikuju se upravo po boji.
Sardoniks može biti svetao ili tamno smeđ u osnovi, ponekad crvenkast ili žućkasto smeđ, čak dosta svetao. Karneol oniks je grimizan, često crveno-narandžaste osnove.
Oniks Nikolo je u osnovi crn, sa tankim, prozirnim prugama koje deluju sivo ili plavo-sivo. Arapski ili ’pravi’ oniks je crne boje, sa belim gornjim slojem.
Najpoznatiji, ali i najređi i najskuplji varijetet oniksa upravo je crni kamen. Treba znati da se oniks još od vremena Starog Egipta podvrgavao procesu bojenja, kako bi se prirodna nijansa poboljšala ili kako bi se promenila. Pošto je prirodni crni oniks redak, komercijalna verzija je najčešće bojeni ahat.
Zanimljiv je način na koji se dobija ova tržišna zamena za oniks; kamen ahat se potapa u šećer, a onda se zagreva uz pomoć sumporne kiseline koja podstiče karbonizaciju šećera.
Na ovaj način se dobija kamen koji ima štrafte kao i prirodni kamen, ali može biti i u punoj crnoj boji. Na tržištu se često mogu pronaći zamene.
Najveća nalazišta oniksa nalaze se u pograničnim oblastima Brazila, Urugvaju, Peruu, Sjedinjenim Državama, Meksiku, Avganistanu i na Madagaskaru.
Kao i mnogo drugo traženo poludrago kamenje, crni oniks se često imitira. Crni oniks koji se nalazi u širokoj upotrebi uglavnom je dobijen veštački, postoje načini dase utvrdi njegova autentičnost.
Kako prepoznati pravi crni oniks?
Kako bismo utvrdili da li je kamen prirodan ili dobijen veštačkim putem, najpre treba veoma detaljno osmotriti njegov sveukupan izgled.
Prirodni crni oniks se odlikuje pomalo voštani sjaj, neprovidan je i kada se uglača postaje sjajan, ali ne i staklast, što se događa sa imitacijama ovog lepog kamena. Crni oniks je karakterističan i po crno belim štraftama iznad osnove kamena, u zavisnosti od veličine kamena.
Nakon osnovne vizuelne ’inspekcije’, možemo primeniti još tri jednostavne tehnike kako bismo se uverili da li je naš kamen pravi ili samo kopija.
Prvi jednostavni test je test grebanja, odnosno trenja. Prirodni oniks mora biti otporan na materijale koji su manje čvrstine od njega – nokat, bakarni novčić, čak i čelični nož.
Ukoliko neki od ovih ostave traga na kamenu, onda primerak u pitanju verovatno nije pravi oniks.
Prirodni oniks je prilično otporan kamen koji može podneti visoke temperature, te je za utvrđivanje njegove autentičnosti pogodan i test na toplotu. Kamen možete izložiti plamenu iz upaljača oko deset sekundi, a onda ga potopiti u vodu.
Ukoliko kamen ostane nepromenjen, verovatno je pravi; ako se na bilo koji način ošteti, u pitanju je imitacija oniksa.
Na kraju, dobro osmotrite njegovu površinu; ona se specifično razlikuje od ostalog kamenja svojim voštanim sjajem, bez pukotina i ogrebotina, sa paralelnim prugama koje smo već pomenuli.
Mistični oniks – kamen postanja
Oniks je veoma drevan poludragi kamen, odnosno, za njega se znalo još u veoma staro doba. Brojni stari sveti tekstovi i manuskripti upućuju upravo na čudesni oniks.
Ovaj kamen je i prvi od kristala pomenutih u Svetom Pismu; oniks je opisan u Prvoj knjizi Mojsijevoj kao jedan od elemenata stvaranja. Odmah nakon opisa stvaranja čoveka i rajskog vrta, Stari zavet ovako govori o oniksu:
„A voda je tekla iz Edema natapajući vrt, i odande se delila u četiri reke. Jednoj je ime Fison, ona teče oko cele zemlje evilske, a onde ima zlata, i zlato je one zemlje vrlo dobro, i ima i bdela i dragoga kamena oniksa.“ (Prva knjiga Mojsijeva, 2:10-12)
U mnogim kulturama su se oniksu pripisivale čudesne i magične moći, a često se smatrao kamenom koji ratniku može doneti snagu i hrabrost u bici.
Stari Grci i Rimljani su veoma voleli crni oniks i njegove varijetete i upotrebljavali ih na različite načine. Najčešće su kombinovali crni oniks i njegov ’negativ’, svetli sardoniks, kako bi izrađivali kameje i slične predmete.
Koristeći ova dva kamena, najčešće bi prikazivali figure svojih heroja i bogova, od njega su pravili pečate i ukrase, koristili ga u kamenu i na pločama, ili za izradu delova zlatnih predmeta, poput, na primer, osnova ili ručki na posuđu.
Oniksom su ukrašavani balčaci mačeva, štitovi i delovi ratničke opreme, upravo zbog njegove zaštitne funkcije.
Oniks i moć suprotstavljenih energija
Nesumnjivo je da su se oniksu oduvek pridavale izuzetne moći, no, ovaj kamen nije u svim kulturama jednako prihvaćen. Štaviše, pojedini narodi mu pripisuju veoma opasne, čak i negativne moći i veoma se plaše njegovog delovanje. U nekim delovima sveta, crni oniks se smatra kamenom koji donosi nesreću i koji podstiče protok crne žuči.
Smatra se i da oniks može veoma negativno delovati na čovekov um, da izaziva veliku tugu i malodušnost, nagle promene raspoloženja, uključujući izlive besa i problematična osećanja i ponašanja uopšte. Ponegde se čak veruje da je oniks kamen koji razdvaja ljubavnike, koji unosi razdor među prijatelje i unutar porodice.
Ovaj crni kamen je povezivan i sa delovanjem sila mraka i demonskom aktivnošću. Veruje se da može izazivati mračne vizije po zalasku sunca i noćne more, a tokom dana svađe i tužbe.
U staroj Kini su se toliko bojali strašne moći kamena oniksa, da su ga iskopavali samo robovi i nadničari koji nisu imali drugog načina da zarade za život. Oniks je nakon toga transportovan van granica i prodavan u drugim zemljama.
Jedini način da se spreči negativno delovanje oniksa, odnosno crnog oniksa, bilo je da se nosi njegov svetli parnjak, sard, sardoniks
.Tokom vremena, ove suprotstavljene energije kamena oniksa naišle su na veće razumevanje i sledbenici različitih metafizičkih pravaca došli su do zaključka da se i negativni aspekti oniksa mogu ovladati i upotrebljavati za postizanje pozitivnih rezultata.
Oniks – kamen karme i intuicije
Oniks je verovatno jedini od kamenova za koji se može reći da raspolaže tako snažno suprotstavljenim energijama u svojim varijetetima, ali i crni oniks za sebe.
U svakom slučaju, jedan je od ređih kamenova o kome na taj način svedoče različita verovanja iz svetskih kultura i civilizacija. Ipak, njegova snažna energija se može pravilno kanalisati, te, u tom smislu, oniks svakako jeste jedan od najmoćnijih kamenova.
Oniks je tradicionalno povezan sa planetom Saturn, planetom karme. I dok su Saturnu često pripisivana destruktivna svojstva, bol i ograničenja, njegovo je delovanje neophodno i od suštinskog značaja za ciklus života.
Oniks nije kamen koji donosi ’lošu karmu’, već onaj koji nam može pomoći da je se rešimo. Na Bliskom Istoku, na primer, trljanjem oniksa pojedinac se rešava briga i konfliktnih osećanja.
Oniks je kamen koji pooštrava intuiciju, koji pomaže da poniknemo duboko u suštinu sopstvenog bića, pa možda i u one delove sopstva koji nas zapravo plaše.
U tom smislu, možemo govoriti o oniksu kao o kamenu koji ne budi prijatna osećanja. Međutim, oniks se smatra najboljim talismanom za ličnu snagu i upravljanje sobom od svih kamenova na planeti.
U tom smislu, oniks je integrativni kamen, ali njegova se moć integracije odnosi na podeljenost unutar sopstva, karakterističnog za čoveka. Dok topli, crvenkasti karneol, na primer, deluje kao kamen koji povezuje ljude u zajednicu, možemo reći da oniks povezuje delove pojedinca u čvrstu celinu. Oniks je kamen koji nam pomaže u pronalaženju korena, koji nas vezuje za zemlju, poreklo i naš sopstveni rod.
Ovaj moćni kamen pospešuje intuiciju i pamćenje, i posebno je vezan za sećanja. Zbog toga treba biti oprezan oko upotrebe crnog oniksa, posebno u vidu nakita.
Ukoliko ga nosimo previše dugo, oniks zaista može izazvati depresiju, probuditi stari bol i traume, koje smo već prevazišli. Uz pažljivo rukovanje i osluškivanje, oniks pak može pomoću u otklanjanju tuge, žalosti i bola, emotivnog i fizičkog.
Isceliteljska svojstva oniksa i sardoniksa
Crni oniks i njegov parnjak sardoniks mogu veoma doprineti kako emotivnom, tako i fizičkom zdravlju. Oba ova kamena posebno snažno deluju na nervni sistem i pospešuju čula, posebno povoljno delujući na slušni aparat i sam sluh. Oni podstiču i rad imunog sistema, doprinose izdržljivosti i vitalnosti.
Možemo reći da su oniks i sardoniks kamenovi regeneracije i kao takvi, oni pomažu u oporavku nakon bolesti, ujedno sprečavajući relaps. Pomažu u izbacivanju toksina, dok istovremeno blagotvorno deluju u procesu apsorpcije neophodnih nutrijenata. Oniks se smatra dobrim za zdravlje kostiju i zuba, te mekih tkiva.
Crni oniks pomaže uravnoteženju emotivnog stanja pojedinca, umanjuje anksioznost i nervozu, daje snagu u posebno stresnim i komplikovanim situacijama. Podstiče samopouzdanje i smireno, mudro donošenje odluka. Pošto oniks jeste i kamen razdvajanja, ovo se njegovo svojstvo može iskoristiti na izuzetno pozitivan način.
Oniks pomaže u ponovnom promišljanju navika i odnosa koji nam ne donose dobro i pomaže u raskidanju sa njima. Ovaj kamen pruža podršku u periodu žalosti, prihvatanja i prevazilaženja teških životnih situacija.
Sardoniks otklanja depresiju i pomaže u sagledavanju sveta sa vedrije strane; ovaj kamen doprinosi boljoj percepciji stvarnosti i primanju informacija. Smatra se odličnim ’lekom’ za neodlučnost.
Održavanje i upotreba oniksa
Oniks je veoma čvrst i otporan kamen, tako da ne zahteva posebnu negu. Kada je reč o upotrebi oniksa, odnosno njegove energije, on je pogodan kako za kuću, tako i radno mesto, a može se nositi i u vidu nakita.
U radnom okruženju, oniks pomaže da se fokusiramo na zadatke, a posebno doprinosi sposobnosti razdvajanja emotivnog od poslovnog, i održava nas usredsređenim i odlučnim.
U kužnom okruženju, oniks može biti veoma koristan. Može se postaviti blizu ulaza, kako bi odagnao lošu energiju koju ponekad mogu uneti gosti. U spavaćoj sobi, oniks pospešuje moć samorefleksije. U slučaju da spavaću sobu delimo sa našim životnim saputnikom, oniks podstiče privlačnost i povezanost.
Čišćenje i punjenje oniksa
Kao i ostalo poludrago kamenje, oniks je potrebno očistiti od negativne energije. Pošto je ovaj kamen otporan, on ne zahteva posebnu negu. Najjednostavniji način čišćenja oniksa je upotreba mlake vode.
Čisti mlaz vode otklanja negativnu energiju i pomaže da se čista energija obnovi. Najbolja opcija je upotreba prirodnog izvora vode, ali može poslužiti i obična voda iz česme. Ostavite da se kamen osuši prirodnim putem.
Oniks se takođe može čistiti i zvukom, uz pomoć nekog muzičkog instrumenta. Zvučne vibracije pomažu da se nakupljena loša energija otpusti iz kamena. Najbolji način za punjenje oniksa je upotreba kvarca. Postavite ova dva kamena jedan uz drugi i ostavite ih da se međusobno dopunjavaju bar oko dva sata.
Nakit, predmeti od lapis lazulija i cena kristala
Nakit izrađen od oniksa deluje izuzetno prefinjeno i mistično, pogotovo kada je reč o magičnom crnom kamenu. Narukvica ili ogrlica od oniksa mogu biti izuzetan komad nakita i snažan talisman.
Oniks se koristi i za izradu prstenja i privezaka, a najlepše izgleda kada je umetnut u nakit od vrednog metala. Crni oniks jednako lepo izgleda i u kombinaciji sa zlatom i sa srebrom.
Vrednost i cena oniksa zavisi od veličine, oblika i obrade kamena koji kupujete. Naravno, cena se znatno razlikuje u odnosu na to da li je u pitanju prirodni ili sintetički oniks.
Prosečna cena za prirodni crni oniks je oko 10 dolara po gramu, odnosno oko hiljadu dinara po gramu. Nakit od oniksa, bilo da je u pitanju prsten, ogrlica sa priveskom ili narukvica, može se kupiti po ceni od nekoliko hiljada dinara.
