Grožđe je voćka iz roda Vitis ( vinova loza), kojim se često naziva i 12 osnovnih vrsta vinove loze. Od raznih sorti grožđa dobijamo i 12 različitih vrsta vina.
Nekada davno su se vina označavala prema području na kome se uzgajalo grožđe. Vremenom davno se broj proizvođača povećavao kao i vrste loze.
Ta podela se i vršila prema kvalitetu grožđa. Vitis je naziv za rod skriven semenica iz roda lozica. Do sada ima poznatih 79 priznatih vrsti.
Nauka o uzgajanju loze se zove vinogradarstvo. Nauka o vinu se zove onologija. Nekada davno vina se označavala prema području gde se uzgajalo grožđe.
U kasnijem periodu kada je porastao broj proizvođača i vinograda uvedeno je označavanje po kvalitetu grožđa.
Grožđe je tip voća koje raste u grupama od 15 do 300, i može da bude, crveno, crno, bijelo, tamno plavo, žuto, zeleno, narandžasto i ružičasto.
Istorija groždja I proizvoda od groždja
Poreklo nekih namirnica seže do najranijih ljudskih civilizacija. Tokom vekova, mnoge od ovih namirnica su oblikovale ili promenile tok istorije. U tom procesu, neki od njih su zaživeli sopstveni život u religiji, književnosti, umetnosti i popularnoj kulturi.
Čista voda za piće može biti na vrhu liste stvari koje veliki deo sveta u 21. veku uzima zdravo za gotovo. To nije uvek bio slučaj.
„Vino je, uz fermentisano pivo, bilo omiljeno piće u antici jer voda nije bila pouzdano bezbedna za konzumiranje“, rekao je Segan, ističući da se vinsko grožđe uzgaja u mediteranskom regionu još od vremena starog Egipta.
“U staroj Grčkoj vino se pilo i razblaženo, a na nahođenju domaćina je bilo da odredi odnos vode i vina, veličinu čaša za vino i koliko će se tura vina poslužiti – norma je bila odnos 50-50 sa tri runde“, objasnio je Segan. „Sokrat, čest gost na simpozijumima, primećen je da se zalaže za ‘male šolje koje se često prskaju, tako da ćemo biti zavedeni da se zabavimo, umesto da nas vino natera na pijanstvo’.
Stari su smatrali da je vino neophodno za dobro zdravlje i pravilno varenje. U gradovima kao što su Atina, Vavilon i Aleksandrija voda je bila toliko nepitka da su ljudi, uključujući i bebe, pili vino, mešajući ga sa vodom, od jutra do mraka.
Grci su čak i obrok bez vina nazvali ‘psećom večerom’. „Mislili su da vino pomaže civilizovanoj trpezi i diskursu tokom obroka.
Vino je vekovima ostalo „pouzdano piće“. Čak i do 1600-ih, voda je često bila simbol laži i prevare, kao što je zabeleženo u Šekspirovom retku u „Otelu”, „Bila je lažna kao voda.“
LJudi su hiljadama godina unazad otkrili da grožđe – koje je nastalo pre 130 miliona godina prema arheološkim nalazima – prirodno proizvodi vino.
To se dešava kada vazdušni kvasac i enzimi padaju na kožicu grožđa i izazivaju delimičnu ili potpunu fermentaciju. Najraniji zapis o fermentisanom napitku od grožđa dat je u Kini oko 7.000-6.600 godina pre nove ere.
SAVINJON Je crno vino koje se gaji u Bugarskoj , Čileu , Australiji , Kaliforniji ,Juznoj Francuskoj ima mala plava zrnca,sa debelom kožom. Kasno olista i kasno sazreva.
Šardone je bilo najpopularnije vino većeg dela 20 veka do 1990 kada ga je prestigla sorta MERLO.
Šardone se gaji sirom sveta u svim vinogradima širom planete zemlje od Kanade, Kalifornije, Čilea do Libana, Bugarske, Južne Francuske i Australije. Ima debelu kožu i mala plava zrnca i kasno olista i kasno sazreva. Od njega se prave crvena vina Kabarne Savinjon i blagi Savinjon.
U Bibliji postoji diferencirana simbolika vina i grožđa. Hebrejska reč enab i grčka reč staphila označavaju grozd pun bobica. U hebrejskoj Bibliji, međutim, srećemo još jednu reč za grožđe, naime eškol. Jezički koren ove reči (shkl) znači „bez dece“.
Pošto su u hebrejskom samo suglasnici značajni – samoglasnici u pojedinim rečima mogu se izgovarati različito (kao u nemačkim dijalektima) – „grožđe“ (eshkol) i „bez dece“ (šakol) su ista reč. Šta je zajedničko za ove dve reči?
Iako se reč eškol obično prevodi kao „grožđe“, ona zapravo opisuje samo strukturu stabljike („metlica“) na kojoj rastu bobice. Stoga se povremeno ističe da je u pitanju grožđe sa bobicama.
Ako grožđe nema bobica, onda možete videti strukturu stabljike bez dece (bez bobica). Ali ako grožđe nosi bobice (tvrdo, nejestivo grožđe), onda ne možete videti strukturu stabljike. Grožđe tada ima izgled plodonosnog grožđa, ali ne i svoju stvarnu svrhu.
Ovo odgovara stanju naroda koje je osudio Isaija: Imaju izgled naroda Božijeg, ali ne donose nikakav plod. Puni grozdovi, pak, sa svojim sočnim i slatkim bobicama, simbol su vesele gomile dece.
Grožđe kao simbol blagoslova dece i materinstva srećemo i u hrišćanskim Bogorodicama.
Arhetip ovih madona od grožđa je rimska glinena skulptura iz 2. veka. sa tri boginje plodnosti, od kojih svaka nosi grozd. Susreli smo se sa velikom raznolikošću hrišćanskih madona od grožđa od ranog gotičkog perioda.
Prema ranim hrišćanskim idejama, Marija je viđena kao loza iz koje je nastao Isus Hrist kao božansko grožđe. Otac crkve Jovan Damaskin (675-749) piše: „Od Presvete Djeve primismo grožđe života“.
U mnogim Bogorodicama od grožđa, Marija u ruci drži grozd, koji na nekim prikazima daje Detetu Isusu. U brojnim prikazima, međutim, beba Isus (obično sedi u Marijinom krilu) drži grožđe. Na posebno lepoj slici slikara Lukasa Kranaha d. A. (1472-1553), beba Isus stavlja bobicu grožđa u usta svoje majke.
Pored Bogorodica od grožđa, tu su i brojne predstave svetaca sa grožđem – najčešće mučenika koji svojim mučenjem i smrću imaju posebnu vezu sa misterijom grožđa i vina.
Grožđe koje se kida na komade i uništava u presi viđeno je kao slika nasilnog ranjavanja mučenika koji svojim mučeništvom ulaze u Božji raj kao plemenito vino.
Konkretno, Sveti Urban je poštovan kao vinski svetac i prikazan je na mnogim slikama i statuama sa grozdom.
Dok je u slučaju vinskih Madona grozd simbol za bebu Isusa, a samim tim i za svu decu, za vinske svece grozd je simbol smrti (štampe) i vaskrsenja (vino). Još jednu simboliku susrećemo u hebrejskoj reči za vinovu lozu „zemara“. Ova reč takođe znači “pesma” i “melodija”. Šta je zajedničko vinovoj lozi i muzici?
Jevrejski naučnik S. R. Hirsch (1867) kaže: „Grana je onaj deo biljke na vinovoj lozi u kome se čuvaju, drže zajedno i prečišćavaju sokovi koji se dižu u stablu dok ne budu sposobni da daju plod vinove loze. Pevanje, melodija i reč pesme stoje u potpuno istom odnosu.
Osećanja i osećaji koji još nisu sazreli u ljudskom duhu do potpune bistrine misli za verbalni izraz dobijaju tu jasnoću i zrelost na krilima pesme, da bi potom na vrhuncu oduševljenja našli reč. Melodija je blago vijugava loza, koja na svojoj muzičkoj niti nudi oduševljenu reč kao plod.
Dakle, Hirš misli da su i pesma i grožđe o „proizvodnji iznutra“. Ovo nas vodi do Isusa, koji sebe naziva lozom, a ljude povezane s njim granama. U ovoj metafori postaje jasno: sok koji loza crpi iz materinske zemlje teče kroz grane povezane sa lozom u grožđe (= u „plod“).
Slatko u srpskoj tradiciji
Po tradiciji, svakog gosta u srpskom domu dočekuju slatkim i čašom vode čim gost sedne. Danas je retko videti ovaj običaj u urbanim sredinama, ali na sreću on je još uvek duboko ukorenjen u ruralnim područjima.
Obično domaćica servira slatko u staklenoj činiji na tanjiru ukrašenom ručno rađenom trikotažom, zajedno sa kašičicama i čašama vode. Broj kašika i čaša zavisi od broja gostiju.
Svaki gost uzme kašiku i posluži se slatkim. Obično je jedna kašika slatkog prava mera, ali ako vam se sviđa ukus ili ako vas domaćin ljubazno zamoli da uzmete još, možete se poslužiti još jednom.
Sledeći korak je da iz čaše ponuđene na tanjiru popijete dobar gutljaj sveže hladne vode, a zatim u čašu stavite iskorišćenu kašiku.
Kada je svaki gost uslužen, onda je vreme da vas domaćin odvede na sledeći nivo tradicionalnog gostoprimstva, nudeći vam „pravo“ piće, obično rakiju sa „mezom“.
Šta će biti, slana ili slatka kombinacija nije bitna, važnije je da se gost oseća kao kod kuće.
Postoji anegdota vezana za izvesnog turistu kome su ponudili slatko kada je bio u poseti baki svog prijatelja, negde u centralnom delu Srbije.
Kada su stigli, drugarica je otišla kod komšija i ljubazna baka je ponudila gosta slatkom, ne pretpostavljajući da nije upoznat sa običajem, a pošto ona ne govori nijedan drugi jezik osim srpskog, nije mogla da mu da uputstva, pa je momak pomislio da treba da pojede celu činiju slatkog kako ne bi uvredio svog domaćina, a sa druge strane baba nije htela da rizikuje da postane negostoljubiva tako što će mu oduzeti činiju, pa je momak završio činiju sa slatkim i ostatak dana proveo u mučnini, dok je baka ostala da se čudno pita o drugarici svoje unuke.
U nastavku ćemo vam pokazati kako se pravi slatko od groždja.
Recept za slatko od groždja
Ovo slatko ima svu slatkoću pogodnu za decu I odrasle, koju volite, ali sa ljupkim cvetnim notama i gustom konzistencijom idealnom za slatko.
Sastojci:
Sastojci za 6 ili 7 tegli od 250ml
2 kilograma crnog grožđa, sa peteljkom
5 šoljica šećera
3 kašike svežeg limunovog soka
Način pripreme:
Pre svega, sterilizujte tegle.
Operite tegle, poklopce i trake za zavrtnje u vrućoj vodi sa sapunom, a zatim dobro isperite. Suve trake za šrafove. Stavite tegle na rešetku u konzervi ili duboku posudu i dodajte dovoljno vode da pokrije 5cm.
Pustite da provri, poklopljeno, pa kuvajte 10 minuta.
Uklonite sa vatre, ostavite tegle u vodi. Zagrejte poklopce u vodi da pokriju za 5cm u malom loncu dok termometar ne zabeleži 80 stepeni (ne pustite da proključa). Uklonite sa vatre, ostavljajući poklopce u vodi.
Držite tegle i poklopce potopljene u vruću vodu, pokrivene, dok ne budu spremne za upotrebu.
Ohladite 2 poklopca (za testiranje džema).
Skinite kore sa grožđa i izmeljite kore sa 1 šoljicom šećera u procesoru za hranu, a zatim ih prebacite u teški lonac širine 4 do 6 litara. Umešajte sok od limuna, oljušteno grožđe i preostale 4 šolje šećera i kuvajte na umerenoj vatri, često mešajući dok peni, i dok se pulpa ne razbije, oko 20 minuta.
Izmeljite slatko kroz mlin za hranu postavljen iznad velike činije. Odbacite preostale čvrste materije kako bi slatko bilo bez semenki.
Vratite slatko u šerpu i kuvajte na laganom ključanju, povremeno skidajući penu i često mešajući dok se smesa zgušnjava da se ne bi zapržila, 35 minuta, a zatim testirajte da li je gotovo.
Da biste testirali slatko, sklonite ga sa vatre, a zatim stavite kašičicu na ohlađen poklopac i ohladite 1 minut.
Nagibna ploča: slatko treba da ostane u nasipu i da ne teče. Ako slatko teče, nastavite sa kuvanjem na laganom ključanju, testirajući svakih 5 minuta, dok ne bude gotovo, još do 25 minuta. Zatvorite, obradite i čuvajte tegle.
Ocedite tegle naopačke na čistom kuhinjskom peškiru 1 minut, a zatim okrenite. Sipajte slatko u tegle, ostavljajući manje od centimetra prostora na vrhu.
Obrišite rubove napunjenih tegli čistom vlažnom kuhinjskom krpom, a zatim ih prekrijte poklopcima i čvrsto zašrafite trake. Stavite zatvorene tegle na stalak u konzervi ili loncu i dodajte dovoljno vode da pokrije 5cm.
Pustite da provri, poklopljeno, pa kuvajte 10 minuta. Sa hvataljkama prebacite tegle na površinu obloženu peškirom da se ohlade.
Tegle će se zatvoriti; ako čujete ping, to signalizira da je vakuum formiran na vrhu rashladnih konzervi učinio poklopac konkavnim.
Imajte na umu da možete ili ne morate biti u blizini da čujete taj ping (neke tegle proizvode zvuk nakon što ih izvadite iz vode, a drugima u istoj seriji može potrajati nekoliko sati); važno je da tegle na kraju imaju konkavne poklopce. Konzerve će se zgusnuti kako se ohlade.
Nakon što se tegle ohlade 12 do 24 sata, pritisnite centar svakog poklopca da proverite da li je konkavan, a zatim uklonite traku za zavrtnje i pokušajte da podignete poklopac vrhovima prstiju.
Ako ne možete, poklopac ima dobru zaptivku. Zamenite traku za zavrtnje. Sve tegle koje nisu dobro zatvorene stavite u frižider i prvo ih upotrebite.
Slatko od crnog groždja, takodje možete napraviti i od belog groždja. S obzirom da je ono nešto kiselkastije, dodajte malo veću meru šećera.
Ovako pripremljeno slatko možete servirati sa orasima i uz tradicionalnu hladnu čašu vode i rakijicu za sve vase goste.
Zaključak
Nadamo se da ste uživali čitajući o groždju ali I o istoriji slatkog u Srbiji, dovoljno da probate recept koji smo vam napisali u ovom članku. Sve što možemo da dodamo je, prijatno i nadam se da ćete uživati.
