PRVI ZNAK PROLEĆA, I NAJLEPŠE DEČJE „KRAĐE“
Jedna od privih simbola proleća, pored dužeg dana, jačeg sunca, procvetale prirode, buđenja svega što je spavalo, jesu prepune i šarene pijace, a među njima su i višnje.
One nas asociraju na ljubav, nešto sočno i puteno, slatkost i kiselost istovremeno, na sitne dečije nestašluke, kada krademo višnje sa komšijskog drveta. Pa nema ništa slađe.
Na našim prostorima uvek je bila upravo asocijacija za slatku krađu, kažu da se višnje nikada ne kupuju, nego da se kradu sa komšijskog drveta…. Oh, kakva divna sećanja na dane kada smo bili mladi i bezbrižni.
Višnja je inače voće koje se jako lako gaji – dobro uspeva u različitim krajevima sveta, pa tako i kod nas, lako se gaji i održava, a koristi se sve – i listovi, koštice i naravno plod. Svaki deo, ali bukvalno svaki deo ovog voća se koristi, od stabla do ploda.
Višnja u zdravstvenom smislu poseduje sve ono što je potrebno čoveku – oligoelemente i vitamine i minerale.
Najbolje je da se kao i svako voće, konzumira sveže, ali nećete pogrešiti i ako ga konzumirate kao sok ili slatko.
Svima nam je poznat sok od višanja, koji je jako zdrav i preukusan (mnogi ga koriste i kao sirup, ali obratite pažnju, u toj verziji ima dosta šećera, koji možete zameniti medom, npr), ali tu si favoriti i slatko od višanja, kompot, čaj ali i pita od višanja.
Negde ga koriste čak i u slanim jelima, kao preliv za meso, i verujte odličnog je ukusa.
Možda je ovo nekarakterisično za naše krajeve, ali se u svetu, od SAD do skandinavskim zemljama višnja puno koristi u pripremi slanih jela.
Višnja je drvenasto voće koje uspeva na gotovo svakom zemljištu na kome se zasadi, i veoma dobro uspeva i na izuzetno niskim temperaturama (za razliku od mnogih drugih sorta voća), a ukoliko razmišljate koje bi ste voće mogli da zasadite, da nemate mnogo muke oko održavanja, a da vam dao skoro 100 procenta plod, to neka bude višnja.
Osim ploda višnje, mogu da se koriste i peteljka, list ali i njegova koštica.
Čak je i stablo veoma kvalitetno i ono se koristi u drvnoj industriji, recimo u pravljenju kvalitetnog nameštaja – stolova, stolica, ormana. Osim nespornog kvaliteta ovakav nameštaj ima prelepu karakterističnu boju.
Ona rađa u najranije proleće i uglavnom kažu kad rodi višnja, to znači da je počelo proleće – i samo drvo prelepo izgleda.
Njegovi cvetovi su veliki, beli i jako lepo izgledaju estetski. Plod je mali i tamno-crven, poprilično kiselkast, ali je nutritivno izuzetno bogat. Ono što je jako važno da mogu svi da ga konzumiraju, i mladi i stari, i bebe i bolesni.
Od njega se spremaju i alkoholna pića, likeri, i rakije, ali i vina i sokovi, raznorazni prelivi i kremovi.
Postoji više sorti višnje, mnogobrojnim ukrštanjem ona se prilagodila različitim podnebljima. Neke sorte višnje imaju krupnije plodove, a takođe mogu da variraju i boje.
Pripada familiji „rosaceae“, i u istoj familiji su i šljiva, badem, breskva i kajsija.
Orginalno raste u celoj Evropi, ali i jugozapadnoj Aziji.
Simbolički, postoji verovanje da kada neko hoće da ima sreće u životu, treba da gaji u svojoj bašti upravo višnju, jer je to drvo koje donosi sreću za one koji žive u tom dvorištu, odnosno kući.
Ne samo što uspeva na niskim temperaturama i na različitim zemljištima, već ga jako retko napadaju bolesti, retko kada u sebi ima crve i retko ili skoro nikako ne mora da se obrađuje hemijski.
Tako na kraju dobijete organsku voćku, sa bezbroj kvaliteta, i nijednom nuspojavom.
SVE-VIŠNJA, CRVENI PLOD ZDRAVLJA
Odlična je za ceo organizam a generalno kada je višnja u našem organizmu (uneta prevashodno u sirovom obliku), onda se ona ponaša kao antioksidant. Ona reguliše krvni pritisak, a fantastičan je u borbi protiv starenja.
Kažu da, ko jede puno višnje, u bilo kom obliku, on će ostati mladolik, jer je višnja dobra za kožu i kosu.
U sebi sadrži vitamine E, A ali ponajviše vitamina C. Pored toga višnja u sebi ima i selen, vlakna i vodu.
Višnja je skoro cela od vode, i upravo zato je fantastična za sve ona osobe koje su na dijeti ali one koji imaju problem sa želucem. Višnja je savršena za stomak, jer ne izaziva nikakve stomačne tegobe.
Naprotiv, višnje su voće koje hidrira, osvežava, i kažu da se može (naročito onda kad je u sezoni tokom leta) da se jede u zaista neograničenim količinama.
Ima malu količinu šećera, ali zato ima veliku količinu pektina vitamina B1, B2, beta-karoten i organske kiseline. Nutricionistički posmatrano, višnja je savršena namirnica, ona poseduje zdrave ugljene hidrate, zatim kalijum, jabučnu, vinsku i limunsku kiselinu.
Ovo su sve razlozi zašto je ovo voće toliko osvežavajuće – i zašto se od njega pravi toliko divnih, preukusnih, a zapravo zdravih jela ili pića.
Ukoliko, recimo pravimo napitak ili slatko od višanja, a veliki broj naučnih istraživanja koji je rađen godinama, dokazuju da ima antiupalno dejstvo.
Dakle pomaže kod bolesti, prehlada, a na sve to ima i antioksidativna dejstva.
Ovo znači da mogu i trebaju da ga jedu ljudi koji se bore sa kancerom, ili koji su imali kancer, pa im je imunitet ugrožen. Svi sa hroničnim bolestima moraju uvrstiti višnju u svoj dnevni meni.
Grickajte višnje kada imate stomačne tegobe, ili artritis, bolesti mišića, ili sportske povrede.
Višnja je prepoznata u prirodnoj medicini kao lek, za mnogobrojna stanja, ali je prepoznata od strane konvencionalne medicine koja takođe priznaje njena dejstvo na ljudski organizam.
U tom smisli, setimo se starinskog narodnog recepta gde se povišena telesna temperatura upravo skida sa sokom od višanja ili oblogama od istog, a neki kažu da višnja savršena namirnica da se koristi kod dece kod jako slabo ili su prosto probirljivi kod izbora jela.
U tom slučaju, preporuka je da se pojede nekoliko višnjica na dan, to će im otvoriti apetit. Višnju treba da konzumiraju neuhranjena ili anemična deca, jer višnja pomaže i kod malokrvnosti.
Ako svakodnevno konzumiramo recimo sok ili slatko od višanja (dovoljno je dve do tri kašičica, ne treba preterivati zbog šećera koji se dodaje u slatko) možemo da budemo ubeđeni da smo uzeli sve što nam je potrebno.
Na taj način smo pojeli zdrav slatkiš, a u isto vreme smo uneli i dovoljnu količinu vitamina C, koji nam je preko potreban u hladnim danima da bi nam podigao imunitet.
Dakle, sve upale, infekcije bilo virusnog ili bakteriološkog izvora mogu da se saniraju ovim a sokom ili slatkim od višanja. On će pomoći da se brže oporavimo, ukoliko smo bili bolesni.
Pacijenti sa teškim bolestima trebaju da jedu višnje svakodnevno, a treba ih koristiti kao preventivu pa da do bolesti ni ne dođe. Birajte šta najviše volite, čaj, sok ili slatko, ili svežu namirnicu.
Evo informacije koju možda niste znali, višnja se može slobodno nazvati i sve-Višnja, jer osim ovih nabrojanih svojstava, ona je savršena za bolji san.
U tom smislu, sprečava nervozu, deluje umirujuće na ljudski organizam, a nazivaju i i super hranom zato što je odlična za mozak, koncentraciju i za sve one koji se bore sa velikim stresom.
Višnja je odlična za malokrvnost ili neke druge bolesti krvi, takođe se odlično pokazao kod upala bešike, mokraćnih kanala, ali i jajnika, i sindroma nemirnih creva.
Grickajući višnju, održaćete svoju telesnu težinu na optimalnoj kilaži, sistem za varenje će raditi bez problema, izbacićete višak tečnosti, i toksina.
Obratite pažnju na savete nutricionista, u svakom, ali bukvalno svakom dijetetskom meniju, višnja se preporučuje kao savršena namirnica.
Svi, ili velika većina ovih benefita dolazi od samog ploda višnje, međutim treba napomenuti da su takođe na ili isti način i ostali delovi višnje veoma kvalitetni i zdravi.
Mnogi prave od lišća i peteljki ukusan čaj koji je takođe fantastičan za mnoge bolesti.
Nemojte bacati ni koštice jer može da se iskoriste da se prave obloge, a neki ih koriste za određene sportske povrede ili za jake glavobolje i migrene.
U zavisnosti od toga za šta ih koristite, koštice se zagreju se ili ohlade, potom ih uvijemo u neku krpicu (najbolje bi bilo da bude pamučna, odnosno od prirodnog materijala), tako umotane stavimo na obolelo mesto.
Čaj od lista višnje se recimo koristi kao lek protiv hepatitisa, što zaista malo ljudi zna. Pije se po potrebi možda se kuva i sa ovim peteljkama, može pomoći i kod infarkta ako hoćete zdravo srce jedite ili pijte višnju.
Kažu i da štiti od šloga, a skorašnja istraživanja su pokazala da muškarci koji piju ili jedu slatko od višanja imaju kvalitetniju spermu, i generalno brže spermatozoide.
Višnja je fantastična za vid a smanjuje rizik od tromboze jer ne zgrušava krv, naprotiv razređuje je. Kažu da pomaže kod gihta, i jača krvne sudove kažu naročito kod onih koji imaju probleme sa kapilarima.
KAKO SE PRAVI DOMAĆE SLATKO OD VIŠANJA
Uzmite oko kilogram višanja i oko kilogram i dvesta grama šećera (šećer je obaveza u slatkom, možete zameniti deo medom, vanilinim šećerom, ali deo mora biti baš šećer).
Birajte one malo čvršće plodove, da se ne bi potpuno raspali prilikom kuvanja.
Dobro ih operite i iščistite od koštica (nemojte ih bacati, možete da ih sačuvate za neke druge recepte).
Najjednostavniji, i ako hoćete najčistiji način da otklonite koštice iz višanja jeste da koristite jednostavne, i jeftine mašine, koje ili već imate u kući, ili možete nabaviti u obližnjem marketu.
Jedan od korisnih saveta je da se operu u sodi bikarboni, kako bi se izbacili pesticidi. Inače svo voće i povrće možete prati u sodi bikarboni.
Tako oprane i očišćene stavite ih u veliku šerpu. Najbolje je da ređate red višanja pa da prelivate jednim redom šećera.
Pustite da to sve prokuva (kuva se oko 30 minuta, u zavisnosti od šporeta), nema potrebe da mešate, već samo da čekate dok se šećer ne otopi, kada je šećer potpuno otopljen onda pojačajte vatru i kuvajte, se sve dok smesa ne bude gusta. S vremena na vreme, malo protresite šerpu da se višnje ne bi lepile sa strane.
Tokom kuvanja, pojavljuje se karakteristična bela pena, koju obavezno skidajte kašikom. Imajte imati u vidu da višnje jako puno puštaju vodu, s obzirom da su one prepune vode (i to je samo jedan od njihovih benefita).
Ocedite ih dok ne izbace svu vodu, možete i da stavite i malo gustina da se zgusne, ali verovatno neće biti potrebe. Slatko od višanja treba da bude gusto, ali ne u formi namaza, mora da ima tu slatkastu strukturu pravog domaćeg slatkog od višanja.
Od dodataka koji se super slažu sa slatkim od višanja su limun, ili cimet.
A dodatna ideje koju mnogi vole jeste da prave mešano slatko od višanja i trešanja, gde koriste po pola kilograma svakog voća; korak dalje je kombinacija slatko od višanja i malina, jagoda, bilo kod bobičastog voća. Zapravo su mogućnosti neograničene.
Kada je slatko skuvano, ostavite ga i dalje u šerpi, da se ohladi, preko noći idealno, obavezno prekriveno krpom, na suvom mestu. Sutradan sipajte u sterilisane tegle, dobro zatvorite i odložite do upotrebe na tamnom i suvom mestu.
Slatko od višanja možete praviti i od višnji iz zamrzivača, a u tom slučaju je samo važno da sipate manje vode, jer će kada se otope otpustiti još dodatno vode.
Osim konzumacije slatkog od višanja kao slatkiš sam po sebi, može se koristiti i kao preliv sa torte i kolače, za džemove, kompote, sladolede, dodatak u fil za iste, toping za slatkiše, pudinge, ali i dodatak slanim jelima.
Još jedna napomena jeste da je svakako preporuka da koristite sveže višnje, tek ubrane, kada su u sezoni.
Ali nije greška, ukoliko nemate sveže višnje, da posegnete za onima iz zamrzivača. Nisu kao sveže, ali ako se pravilno zamrznu, mogu zadržati skoro sve nutritijente, i pogodne su za pripremu slatkog, sokova, kolača, itd.
Višnja je lek za sve, pogodan za sve bolesti i sve uzraste. Najznačajni benefit kod višanja, jeste taj što mogu da koriste dijabetičari, koji imaju problem sa insulinom, isulinskom rezistencijom.
Za njih je višnja idealan slatkiš i zdrava grickalica, to je voće koje ima nizak procenat šećera, a ima puno nutritijenata. Postoji mre recepata za pripremu višnje na najrazličitije načine.
