Grožđe nam je poznato još iz biblijskih vremena. Prema knjigama Starog zaveta, kada se nakon Velikog potopa Noje sa svojom porodicom naselio u novoj zemlji, on je na tom tlu posadio vinovu lozu.
To je biljka veoma dugog veka; još Plinije u svojim putopisima pominje lozu koja je stara preko čest stotina godina. Burgundija je poznata po lozama od preko četiri stotine godina.
Vinova loza, Vitifes vinifera, jeste biljka cvetnica koja potiče sa Mediterana, raste u Centralnoj Evropi, jugozapadnim delovima azijskog kontinenta, rasprostirući se od Maroka i severa Portugala do južne Nemačke so istoka i severa Irana, ali se uspešno gaji i u nekim drugim delovima sveta.
Postoji čak između pet i deset hiljada varijeteta ove biljke, no, samo se jedan mali broj upotrebljava u ishrani i u komercijalne svrhe.
Dvanaest vrsta vinove loze, odnosno njenih plodova koristi se za proizvodnju najkvalitetnijih i najpoznatijih svetskih vina.
Nekada su se tipovi vina nazivali prema mestu porekla određenog tipa grožđa, ali se sa razvojem vinske industrije prešlo na davanje naziva prema vrstama grožđa, usled velike produkcije i mnogobrojnih proizvođača.
Plodovi vinove loze koji rastu na čokotima u grozdovima mogu biti modre, gotovo crne boje, rumene ili ružičaste boje, zelene do zeleno žute, različitih veličina, strukture i ukusa, od kiselijih varijeteta do veoma slatkih, sa puno koštica ili bez njih.
Oko sedamdeset procenata ukupne svetske proizvodnje grožđa se upotrebljava za spravljanje vina.
Nešto manje od trideset odsto se uzgaja kao svež plod za ljudsku ishranu i tek oko dva posto za proizvodnju suvog voća, grožđica.
Takođe, jedan deo se upotrebljava i za proizvodnju prirodnog soka od grožđa, a u nastavku teksta ćemo govoriti o načinima pripreme domaćeg soka od grožđa i prednostima ovog ukusnog ploda i njegovih derivata za zdravlje.
Lekovita upotreba grožđa
Grožđe nije toliko poznato kao lekovita biljka, naspram brojnih blagotvornih trava i drugih plodova, no, za njegovo pozitivno delovanje na ljudski organizam zna se milenijumima unazad; dobro je poznato da se crno vino od davnina preporučuje i kao odličan saveznik za krvnu sliku i zdravlje uopšte, ukoliko se konzumira u razumnim merama.
Razvoj medicine doprineo je tome da se naučnici veoma temeljno bave istraživanjem mogućih blagotvornih efekata plodova zemlje na čovekov organizam, ispitujući ih u naučnim uslovima.
Poslednjih godina, grožđe se takođe našlo u fokusu ovakvih ispitivanja. Pre svega, seme, to jest koštica u plodu se pokazala kao izuzetno lekovita.
Polifenoli u plodu grožđa, velika količina antioksidantnih materija, vitamina C, betakarotena i drugih u koštici grožđa mogu biti veoma korisni za naše zdravlje, kada se konzumiraju u koncentrisanoj količini.
Na prvom mestu, seme grožđa je odličan čistač krvnih sudova, te se preporučuje osobama koje pate od hroničnih srčanih problema.
Seme grožđa ima preventivno delovanje na stvaranje ugrušaka u krvi, preporučuje se kao saveznik kod teških oboljenja poput karcinoma dojke, prostate i raka kože, zbog velike količine antioksidantnih elemenata koji su broj jedan saveznik u borbi protiv štetnih slobodnih radikala.
Seme grožđa je veliki čistač i može pomoći da se smanji štetni efekat koji cigarete imaju na ljudsko telo.
Koštice u plodu grožđa su sakupljači štetnih materija i na taj način olakšavaju da se iz organizma izbace brojni toksini.
Takođe, pokazalo se mogu imati antibakterijsko i protivupalno delovanje.
Pomažu kod ublažavanja tegoba izazvanih infekcijama, a mogu i da spreče njihov nastanak; mogu pomoći kod artritisa, dermatitisa, sinuzitisa, upala mokraćnih puteva.
Lekovite osobine plodova grožđa
No, nisu samo koštice grožđa korisne za ljudski organizam; sam plod grožđa je obilat fitojedinjenjima, a ona takođe imaju preventivno delovanje na opasna stanja poput šloga, mogu da umanje potencijal za nastanak bolesti srca i karcinoma.
Pigmenti koji su prisutni u tamnijim varijetetima, najpre u crnom grožđu, antocijanini, imaju antikancerogeno svojstvo.
Lekoviti pigmenti u plodovima grožđa posebno su korisni za zdravo funkcionisanje srca i krvnih sudova. Kao i u slučaju koštica, oni mogu da spreče nastanak ugrušaka krvi.
Flavonidi, kojima su bogati sokovi crnog i crvenog grožđa, sprečavaju da se veže takozvani loš holesterol i na taj način mogu delovati kao prevencija infarkta.
Grožđe takođe sadrži elaginsku kiselinu; reč je o fenolnoj kiselini koja je pre svega veoma korisna za prevenciju problema sa plućima.
Deluje tako što brani sama pluća od štetnog delovanja otrovnih materija koje udišemo. Po sadržaju pektina verovatno su vam najpoznatije jabuke, međutim, i plodovi grožđa ga sadrže u značajnoj količini.
Pektin je jedno od preko potrebnih rastvorljivih vlakana, koje ima preventivno delovanje na nastanak povišenih nivoa lošeg holesterola u krvi.
Grožđe sadrži i kvercetin, flavonid koji je takođe saveznik u prevenciji razvoja raka. Kvercetin pozitivno deluje na cirkulaciju i deluje preventivno na nastanak ugrušaka.
Grožđe sadrži i resveratrol, koncentrisan u kori samog zrna. Resveratrol je fitojedinjenje za koje se takođe pokazalo da može imati antikancerogeno delovanje.
Osim toga, naučnici ispituju i druga svojstva ovog fitojedinjenja, pre svega istražujući mogući potencijal za sprečavanje povišenog holesterola u krvi i za prevenciju moždanog udara.
Zbog svih ovih osobina, grožđe se preporučuje za svakodnevnu ishranu ljudi.
Naravno, pre svega se misli na konzumaciju svežeg grožđa u sezoni, ali su dobrodošle i prerađevine od ovog voća, koje zadržavaju bar deo njegovih bogatih hranljivih vrednosti.
Osim sirovog grožđa, svakako je preporučljivo konzumirati suvo grožđe.
Najhranljiviji, odnosno,za ljudski organizam najkorisniji varijeteti grožđa su oni tamne boje, crno grožđe, zato što sadrže viši nivo korisnih nutrijenata, poput mangana, kalijuma, vitamina C i B.
Crno grožđe podstiče proizvodnju melatonina u čovekovom organizmu; melatonin je hormon spavanja, ključan za dobar i zdrav okrepljujući san.
Ne treba izbegavati ni suvo grožđe, ali ga treba konzumirati u manjoj količini, zbog većeg udela šećera.
Suvo grožđe je pravi mali trezor hranljivih sastojaka, obilat fruktozom i glukozom, zdravim i korisnim voćnim šećerima.
Grožđice se koriste u raznim kašama, kolačima,a mogu i same za sebe biti zdrava poslastica.
Domaći sok od grožđa
U našim krajevima, septembar je mesec grožđa! Pored uživanja u sočnim, hranljivim slatkim plodovima, možemo napraviti i domaći sok od grožđa.
Pripremljen u kućnim uslovima, uz upotrebu samo nekoliko sastojaka, ovaj sok je u prednosti nad kupovnim, prerađenim varijantama.
Domaći sok od grožđa se može pripremiti na više načina.
Hranljiva vrednost soka zavisiće od samog grožđa koje se upotrebljava, ali i od načina na koji pripremamo sok.
Možemo pripremiti sirup od grožđa, za zimu, koji kasnije možemo koristiti dok nam ne nestanu zalihe.
Takođe, postoje i varijante da se sok pripremi bez šećera, bez konzervansa i sasvim svež.
Kako odabrati grožđe za pripremu soka? Za spremanje soka se uglavnom koristi zrelo i slatko crno grožđe, mada se sok može praviti i od belog.
Plodovi treba da su sasvim zreli i sočni; dobro je da odaberete one sorte koje nemaju mnogo debelu kožicu. Pčele veoma vole slatko grožđe, pa ga možete prepoznati i prateći ove marljive insekte.
Pojedine sorte vinove loze se prskaju i nekoliko puta u toku godine, mada ima i onih koje ne zahtevaju takav vid zaštite.
U svakom slučaju, veoma je važno da grožđe koje ste odabrali za spremanje sirupa ili svežeg soka dobro isperete.
Najbolji način da to učinite jeste da grozdove potopite u vodu, a onda isperete.
Za pripremu soka odvojite zrna grožđa od peteljki.
Semenke nije potrebno da vadite, osim ukoliko to izričito ne želite; kao što smo već opisali, one sadrže izuzetnu količinu veoma korisnih hranljivih materija i samim tim će učiniti vaš sok zdravijim, odnosno korisnijim za zdravlje.
Neko posebno voli blago opori ukus koštica iz grožđa koji samom plodu daje posebnu notu.
Domaći sirup za sok od grožđa – recept
Jedan od najčešćih načina za pripremu domaćeg soka od grožđa zapravo je spremanje sirupa koji se može konzumirati i tokom cele zime.
Sirup obezbeđuje veće količine samog soka, može dugo stajati, a u ovom zdravom i osvežavajućem domaćem napitku možete da uživate tokom hladnih zimskih meseci.
Za pripremu sirupa od grožđa potrebno je:
- 5 kg grožđa
- 2 l vode
- 2-4 kg šećera
- 5 kesica limuntusa
- 5 staklenih, sterilisanih flaša
Pošto ste grožđe oprali i odvojili zrna od peteljki, kako smo prethodno opisali, pripremljena zrna treba izgnječiti.
Za to koristite veliku šerpu koja vam omogućava da što efikasnije izgnječite zrna, kako bi grožđe pustilo što veću količinu svog prirodnog soka, i koja je zgodna za kuvanje.
Pošto ste to uradili, dodajte ostale sastojke, bez vode.
Dobro izmešajte sve ove sastojke; šećer će i sam početi da se otapa.
Sledeći korak u pripremi sastojaka za sirup podrazumeva da mešavina odstoji ceo jedan dan, odnosno 24 sata, na relativno hladnom mestu; nije potrebno da je odlažete u frižider, ali je ne treba držati u toploj sobi.
Tokom tog dana s vremena na vreme izmešajte sastojke.
Kada je mešavina odstojala 24 sata, naspite vodu. Ovako dobijenu mešavinu treba kuvati do vrenja. Nakon što je tečnost provrela, spremna je za ceđenje.
Za ceđenje koristite gazu ili veoma gustu cediljku, kako bi dobijeni sirup bio bistar. Prethodno pustite da se vrela tečnost malo prohladi. Proceđeni sirup sipajte u staklene, sterilisane flaše.
Ostavite da se još uvek topli sirup u flašama ohladi, pa ga odložite na tamno i hladno mesto. Ovako pripremljen sirup možete da konzumirate tokom čitave godine.
Sok se priprema razblaživanjem sirupa vodom, u količini po želji i ukusu, u zavisnosti da li volite blaži ili jači sok, više ili manje sladak. Sirup na ovaj način možete da spremate i od belog i od crnog grožđa.
Količina šećera nije fiksna, tako da se neko odlučuje da koristi manju, ukoliko želi da sok bude manje sladak i što prirodnijeg ukusa.
Priprema sirupa je najdugotrajnija i najekonomičnija varijanta za spremanje finog i slatkog domaćeg soka od grožđa, no, možete ga pripremiti i na drugi način. U nastavku slede druge varijante pripreme.
Domaći sok od grožđa bez kuvanja i limuntusa
Ukoliko se odlučite za varijantu bez belog šećera, limuntusa i bez termičke obrade, sledeći recept vam može biti od koristi.
Kada se voće (povrće, bilje itd.) termički obrađuje, ono gubi na svojoj hranljivoj vrednosti.
Kada se u pripremi koristi sveže voće, konačni proizvod će zadržati sve korisne tvari koje se nalaze i samom plodu. Za pripremu ove varijante sok potrebno je:
- 5 kg slatkog crnog grožđa
- 200 gr fruktoze/10 kašika meda
- 600 gr limuna
- 1 l vode
Kao i u prethodnom receptu, odaberite fino, zrelo i slatko grožđe, dobro operite grozdove i odvojite zrna od peteljki.
Ispasirajte zrna; možete ga izgnječiti rukama. Izgnječena zrna treba ostaviti da odstoje, dok ne puste svoj prirodni pigment.
Ovako dobijenu tečnost procedite; najbolje je da upotrebite gazu. U tečnost dodajte ceđeni sok od limuna i fruktozu ili med.
Sok može odmah da se konzumira, a najduže može da stoji dva dana. Moguće ga je zamrznuti u plastičnoj flaši i po potrebi vaditi iz zamrzivača i služiti.
Ovaj recept je prilagodljiv, a data varijanta je najzdravija opcija. Umesto meda ili fruktoze može se koristiti i običan šećer (100 gr), a može da se sprema i sa limuntusom, ili kombinacijom limuna i limuntusa.
Ukoliko želite, možete da ga pripremite i u potpunosti bez šećera. U tom slučaju preporučujemo da odaberete izrazito slatko i sočno grožđe, kako bi sok imao dobar ukus.
Kao i u drugim receptima, možete eksperimentisati sa odnosom samog voća i grožđa, prema ličnim potrebama i ukus. Sok od grožđa se može napraviti i u sokovniku.
Sveži sok od grožđa iz sokovnika
Sveži sok od grožđa svakako ima najveću vrednost i najbolji učinak za čovekov organizam. Ovakav sok se priprema na sasvim jednostavan način, ali za njega vam je potreban sokovnik.
Od sastojaka vam nije potrebno ništa osim zrelog, slatkog i sočnog grožđa, koje ćete prethodno dobro oprati, odvojiti od peteljki i obraditi u sokovniku.
Dobijenu masu možete procediti, da bi vam sok bio sasvim bistar. Ukoliko želite, možete dodati i neko drugo voće, a sok po želji možete da zasladite.
Sokovi od svežeg voća pripremljeni u sokovniku ne mogu da stoje dugo i najbolje ih je odmah konzumirati.
Voće obrađeno na ovaj način je izuzetno hranljivo, budući da se korisni sastojci lakše apsorbuju.
Sveži sok od grožđa je najpreporučljivije pripremati u sezoni sazrevanja grožđa, mada je danas moguće nabaviti razne vrste voća tokom čitave godine.
Ipak, plodovi će imati najveću nutritivnu vrednost, ali i najbolji ukus onda kada dođe sezona berbe.
Vinogradi uspešno uspevaju i u našim krajevima, grožđe se koristi i za svakodnevnu ishranu i pripremu vina i soka.
Lekovitost i zdravstvene prednosti soka od grožđa
Osim što svakako predstavlja izuzetno ukusan i osvježavajući napitak, sok od grožđa može blagotvorno delovati na naš organizam, pri čemu prednost ima sveže pripremljen sok iz sokovnika, zatim sok bez termičke obrade i šećera, a onda i sirup.
Sveže spremljen sok sadrži sve hranljive sastojke kojima obiluje i sam plod.
Znamo da crno vino može imati izuzetan učinak na zdravlje i blagostanje čovekovog organizma, kada se konzumira u umerenim količinama; često ćete naići na preporuku za konzumiranje jedne čaše crnog vina na dan.
Prema nekim novijim svetskim studijama i sok od grožđa može imati sličan blagotvorni efekat.
Naučnici su došli do zaključka da sok od crvenog i crnog grožđa može da bude veoma koristan za zdravlje srca, baš kao i crno vino.
Smatra se da sprečava nagomilavanje takozvanog ‘lošeg’ LDL holesterola, da sprečava zgrušavanje krvi, da može da zaštiti srčane krvne sudove od oštećenja, kao i da pomaže u regulaciji krvnog pritiska.
Samo grožđe je, kao što smo rekli, bogato antioksidansima; stručnjaci posebno naglašavaju prisustvo resveratrola i flavonida.
Važno je napomenuti da se ovi korisni nutrijenti nalaze u većoj koncentraciji u kori zrna, semenkama grožđa, pa i u listovima i stabljikama vinove loze, pre nego u pulpi.
Prilikom kuvanja i ceđenja, materije iz kožice i semena svakako će se naći u soku, ali u manjoj koncentraciji.
Sveže spremljen sok iz sokovnika, neproceđen, sadržavaće najvišu koncentraciju korisnih materija.
Količina antioksidansa u samom grožđu, pa samim tim i soku, zavisi od više faktora.
Veoma tamno crveno grožđe, a posebno modro, crno grožđe, prirodno sadrži veću koncentraciju antioksidansima, nego što je to slučaj sa belim grožđem.
Zbog toga će i koncentracija antioksidantnih materija biti veća u crnom vinu i soku pripremljenom od crnog i crvenog grožđa.
Za zdravlje su pogodni i drugi proizvodi od grožđa, poput vina iz koga je odstranjen alkohol, ekstrakt od grožđa i drugi derivati.
Naravno, uvek se preporučuje da se grožđe konzumira kao sveže voće, sa kožicom i košticama.
Sok od grožđa – saveti i mere opreza
Umerenost u jelu i piću je tajna zdravog organizma, kao i pravilan odabir namirnica i način pripreme hrane.
Sok od grožđa je sam po sebi blagotvoran, ukusan i osvježavajući, ali treba biti obazriv prilikom upotrebe, posebno ukoliko je reč o koncentrisanom sirupu, koji sadrži konzervans i veću količinu dodatog šećera.
Svež sok bez dodatog šećera je i sam bogat prirodnim šećerima koji se nalaze u voću, te ga treba konzumirati u umerenim količinama.
Jedna čaša soka od grožđa sadrži oko 36 gr šećera i može dovesti do naglog skoka nivoa šećera u krvi.
Osobe koje imaju problema sa regulacijom šećera u krvi, posebno dijabetičari, treba da budu posebno obazrivi.
Ukoliko patite od dijabetesa, obavezno se posavetujte sa lekarom oko konzumacije voćnih sokova, uključujući svakako sok od grožđa.
Svež, ceo plod je možda bolja opcija, zato što sadrže mnogo veću količinu vlakana koja sprečavaju da dođe do naglog porasta šećera u krvi.
Preterana upotreba voćnih sokova, pa i prirodnih, izaziva gojenje.
Mada svakako predstavlja bolju i zdraviju opciju od kupovnog soka, domaći sok od grožđa može da dovede do prekomernog unosa kalorija.
Ukoliko pokušavate da smršate, vodite računa da ne preterate sa upotrebom voćnih sokova. Naravno, isto važi i za regularno održavanje telesne težine i zdravlja uopšte.
Sok od grožđa mogu da konzumiraju trudnice, budući da on podstiče i apsorpciju gvožđa, bogat je kvercetinom koji pozitivno utiče na cirkulaciju i može da zaštiti od nastanka infekcija.
Anticijanini u crnom grožđu pomažu regulaciju krvnog pritiska tokom trudnoće.
Međutim, trudnice treba posebno da vode računa o nivou šećera u krvi.
U slučaju da imaju predispoziciju za trudnički dijabetes ili već imaju takvo iskustvo, najbolje je da se izbegne sok od grožđa, koji je prirodno bogat šećerom. Dobra alternativa su sokovi od citrusnog voća.
