Spelta je vrsta pšenice, a uzgaja se od 5000. godine pre nove ere. Spelta je korišćena u Evropi još od bronzanog doba i bila je smatrana za vrlo značajnu namirnicu.
Danas se spelta uglavnom uzgaja u centralnoj Evropi. U bliskom je srodstvu sa pšenicom pa je mnogi smatraju njenom podvrstom.
Slično izgledaju, ali spelta ima jaču ljusku i malo drugačiji nutritivni sadržaj.
Na osnovu genetskih dokaza pretpostavlja se da je spelta hidbrid određene vrste pšenica koja se dogodila na Bliskom istoku pre pojave obične pšenice koja se danas uobičajeno koristi za hleb.
Najstariji arheološki nalazi o korišćenju spelte poreklom su sa Južnog Kavkaza i datiraju iz 5. milenijuma pre nove ere.
Po čitavoj Evropi spelta se koristila od najranijih vremena, a njeni ostaci pronađeni su na lokalitetima Centralne Evrope koji datiraju iz perioda 2.500 -1.700 pre nove ere.
U dobu od 750 do 15 godine pre nove ere to je bila primarna vrsta pšeice u Švajcarskoj i Nemačkoj.
Vremenom je postajala dominantna širom Francuske i Holandije, a u 9 veku postala je glavni usev u Evropi.
Prija joj hladnija klima u odnosu na druge žitarice, pa je zato vrlo pogodna za skladištenje. Kod nas se počela uzgajati početkom prošlog veka.
Spelta ima puno hranjivih vrednosti. 100 grama nekuvane spelte ima 338 kalorija.
Spelta ima skroba, ugljene hidrate, vitamine grupe B (B1, B2, B3, B6 i B9) i vitamin B17 koji deluje preventivno na maligna oboljenja, a sadrži i vitamin A, vitamin C, vitamin E, vitamin F i vitamin K.
Takođe sadrži minerale poput gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, selena, cinka i natrijuma. Vrlo je dobar izvor proteina i dijetetskih vlakana. Spelta sadrži gluten.
Spelta je puna aminokiselina. Sadrži aminokiselinu lizin, koja usporava starenje, fenilalalin, koja poboljšava rad tiroide, histidin, koja poboljšava rad nerava i sluh, izoleucin, koja doprinosi pravilnom rastu i razvoju, metionin, koja pomaže čišćenju jetre i bubrega, valin, koja doprinosi pravilnom radu mišića i deluje umirujuće na nerve i triptofan, koja pomaže stvaranju novih krvnih zrnaca.
Odličan je izvor karbohidrata i vlakana. U poređenju sa običnom pšenicom, spelta ima nešto veći sadržaj proteina i masti, ali manje vlakana.
Spelta se može koristiti kao brašno umesto pšeničnog brašna i to u većini recepata za pecivo.
Od peciva se takođe pravi puno različitih proizvoda, posebno paste i krekeri. Zbog njenih zdravstvenih benefita trebalo bi je što više uključivati u ishranu.
Spelta je posebno korisna zbog toga što:
- Pomaže regulisanju holesterola i smanjuje loš holesterol, a povećava nivo dobrog holesterola.
- Smanjuje krvni pritisak zbog svog visokog sadržaja vlakana, što je potvrđeno mnogim medicinskim studijama.
- Smanjuje rizik od srčanih oboljenja i infarkta zato što vlakna u spelti pomažu prevenciji ovih oboljenja.
- Pomaže varenje, ponovo zbog visokog sadržaja vlakana koji omogućavaju lakše i redovno praženjenje. Hrana koja sadrži vlakna je odličan način da se uravnoteži varenje regulišu problemi sa varenjem, poput nadutosti, gasova, zatvora, proliva ili hemoroida.
- Pomaže regulisanju telesne težine. Sadržaj spelte, posebno visok sadržaj vlakana pomaže da se osećamo sito i nemamo potrebu za hranom. Čak i neznatno povećanje hrane koja sadrži vlakna u dnevnoj ishrani će nam pomoći gubitku težine.
- Smanjuje rizik od dijabetesa. Vlakna u spelti usporavaju proces varenja i smanjuju nagle skokove šećera. Ovo je tačno za sve namirnice sa visokim sadržajem vlakana. To se ne odnosi na namirnice poput belog hleba i obične paste.
- Povoljno deluje na opšti imunitet organizma zbog bogatog sastava nutrijenata, minerala i vitamina.
Kako se koristi spelta?
Speltu možemo koristiti na različite načine. Možete je koristiti kao brašno za pripremu poslastica i hleba.
Probajte da umesto belog brašna koristite speltino sledeći put kad budete pravili palačinke.
Možda će vam trebati malo vremena da se naviknete, ali se sigurno isplati. Ako imate problem sa ovim brašnom, možete da stavite 50:50 % belog i speltinog brašna.
Speltu možete koristiti i kao sredstvo za zgušnjavanje kuvanih jela i sosova.
Takođe, možete speltu jesti u vidu speltinih pahuljica ili je dodati u rižoto ili druga jela. Bitno je da uvek dobro operete speltina zrna pre nego što ih stavite da se kuvaju.
Možda jedan od najboljih načina da iskoristite nebrojene blagodeti ove biljke je da od nje pravite sveži sok koji se konzumira odmah ili ga odmah zamrzavate kako ne bi izgubio svoja dragocena svojstva na vazduhu.
Prednosti domaće kuhinje
Živimo u vrlo brzim vremenima i zbog brojnih obaveza najmanje mislimo na sebe i svoje zdravlje.
To se pre svega odnosi na hranu koju jedemo, jer da bi uštedeli vreme za neke druge aktivnosti, mnogi od nas pribegavaju brzoj hrani.
Iako smo skloni da ignorišemo činjenicu da je to najnezdravija navika koju imamo, posledice po naše telo i organizam ubrzo postaju očigledne.
Brza hrana, pa čak i hrana iz restorana obično je preobimna, ali zbog toga što je ukusna skloni smo da uvek pojedemo mnogo više nego što nam je potrebno, a to dovodi do povećanja telesne težine
Spremanje hrane uopšte ne zahteva puno vremena. Kad jednom preraste u rutinu, zapravo ćemo štedeti i vreme i novac.
Najbolje od svega je što ćemo uvek znati šta unosimo u sebe, što nije uvek slučaj sa industrijskom hranom.
Posebno korisne namirnice koje sami spremimo su ajvari, džemovi, pekmezi, marmelade, zimnica, razni namazi, sokovi i sl.
Za njihovu pripremu treba odvojiti dan-dva, ali zato nam obezbeđuju desetine obroka o kojima ne moramo da razmišljamo.
Prednosti domaćih sokova
Sokovi su posebno korisni za naše zdravlje kad ih sami spremimo, posebno iz razloga što su kupovni prepuni šećera i veštačkih dodataka.
Kupovni sokovi najčešće od svih sastojaka sadrže najmanje voća.
Kad sami spremate sok, znaćete tačno koliko kalorija unosite, a možete izabrati i varijante soka u koje se ne dodaje šećer.
Domaći sok se često sprema i odmah popije, što znači da ćete uneti u sebe sve nutrijente koje namirnice od kojih ga pravite sadrže.
To je posebno značajno jer nećete morati da dodajete nikakav konzervans.
Sok od spelte
Sok od spelte vrlo je zdrav, kao i biljka od koje se pravi. To je pravi eliksir za imunitet i održavanje snage i vitalnosti organizma.
Redovnim konzumiranjem ovog soka regulisaćete krvnu sliku i vratiti broj krvnih zrnaca na normalu. Sok od spelte jača i čisti krv, prevashodno zbog visokog sadržaja hlorofila.
Sok od spelte dobar je izvor hlorofila koji deluje antibakterijski, a deluje tako i da čisti organizam od teških metala, izbacuje ostatke lekova iz tela i pomaže čišćenju jetre.
Sok od spelte podiže alkalitet organizma, bogat je proteinima, obnavlja polne hormone i usporava starenje. Ovaj sok pomaže i regulisanju telesne težine.
Konzumiranjem ovog soka povećaćete snagu i nivo energije. Prema svedočenju mnogih, ovaj sok je pomogao pri izlečenju malignih oboljenja.
Sok smanjuje šećer u krvi, dobro deluje na kožne probleme poput ekcema. Deluje neverovatno, ali ima svedočenja da ovaj sok vraća prirodnu boju kose.
Ovaj sok umiruje naš nervni sistem, jača imunitet, poboljšava cirkulaciju, jača kosti, reguliše holesterol, snižava krvni pritisak i jača kapilare, a ima i pregršt drugih benefita.
Ovaj sok doprinosi opštem zdravlju organizma. Posebno se preporučuje za detoksikaciju organizma, a pomaže i kod upalnih procesa u organizmu.
Sok od spelte sveže ceđeni se pravi od spelte ili pšenične trave, odnosno mladih izdanaka pšenice isklijalih iz zrna pšenice i naraslih 10-15 cm u vidu vlasi trave.
Za pravljenje soka trava se procedi kroz sokovnik. Jedna doza soka trebalo bi da je 30 ml, što je veličina rakijske čašiče i pije se sat vremena pre jela, najbolje ujutru.
Bitno je da polako uvodite ovaj napitak u ishranu i da koristite preporučene doze. Ukus ovog soka ima miris i aromu trave.
Mnogima je ovaj ukus vrlo jak i dodaju limun da bi ga neutralisali.
Ovaj sok možete piti u kontinuitetu 1 – 2 meseca, a onda obavezno napravite pauzu nekih mesec dana.
Pšenična trava može da se kupi u prodavnicama zdrave hrane, i može biti u svežem ili osušenom obliku.
Možete je uzgojiti sami od ekološkog semena pšenice, treseta i zemlje, što je najbolja varijanta.
Sok od spelte se najlakše pravi u sokovniku zato što najbolje iscedi sve iz pšenične trave, ali ako nemate sokovnik, možete ga napraviti i u blenderu, samo iseckate travu, potopite je u vodu, a onda sameljete u blenderu.
Kako da sami uzgojite pšeničnu travu – speltu
- Kupite organsko seme spelte.
- Potopite seme u vodu i ostavite potopljeno u vodi najmanje 24 sata da omekša.
- Izvadite semenke iz vode i stavite na pamučnu krpu da se osuše, a zatim ih ostavite par dana dok ne počnu da klijaju.
- Klice ispirajte 2 – 3 puta dnevno dok se na njima ne pojave repići dužine oko 2.5 cm što je znak da možete da ih posadite u zemlju i čekate da pšenična trava poraste.
- Ako želite da direktno stavite semenke u zemlju i pustite da proklijaju u zemlji, u posudu u koju ćete posaditi speltu sipajte zemlju visine 2 – 2.5 cm.
- Po površini zemlje rasporedite gusto semenke proklijale pšenice.
- Preko semenki pospite još zemlje nekih 0.5 – 1 cm da ih prekrije.
- Kad stavite semenke u zemlju, poprskajte je flašom sa pumpicom da bi se nakvasila i vlaga stigla do zrna pšenice.
- Posudu u kojoj su semenke stavite na svetlo mesto.
- U narednih 7 – 8 dana svaki dan prskajte pšenicu koja bi trebalo da počne da klija več 2 – 3 dan.
- Zemlju održavajte vlažnom orošavanjem svaki dan i u roku od 7 – 8 dana će se pojaviti pšenična trava koja će tad biti dovoljno visoka da od nje može da se pravi sok.
- Travu isecite pri korenu i koristite za pripremu soka.
Recepti za domaći sok od spelte
- Domaći sok od spelte
Potrebni sastojci:
- Svežanj odsečenih izdanaka pšenične trave
- 250 ml vode
Postupak pripreme:
Pšeničnu travu i 250 ml vode sipajte u sokovnik ili blender. Dobijenu smesu procedite kroz gazu, a tečnost sipajte u posudu za kockice za led i odmah zamrznite.
Zaleđen sok pije se svako jutro sat vremena pre doručka. Sok se priprema za konzumiranje tako što se 1 kockica zaleđenog soka rastvori u čašu vode. Preporučljivo je da koristite flaširanu vodu bez hlora.
Nemojte konzumirati ništa u tih sat vremena nakon što ste popili sok kako biste obezbedili njegovo optimalno dejstvo. To se odnosi ne samo na hranu, već i kafu, čaj, cigarete, i sl.
- Domaći koktel od spelte dr Ričarda Šulca
Potrebni sastojci:
- 30 ml soka od spelte
- 360 ml svežeg soka od jabuke
- Sok jednog limuna
- Komad svežeg đumbira veličine par santimetara
Postupak pripreme:
Sve sastojke sipajte u sokovnik ili blender i sameljite. Popijte odmah da ne bi zamrzavali.
- Domaći koktel od spelte za detoksikaciju dr Ričarda Šulca
Potrebni sastojci:
- 300 ml svežeg soka od šargarepe
- 90 ml svežeg soka od korena i listova cvekle
- 60 ml svežeg soka od brokolija, kupusa, prokelja, karfiola i kelja
- 30 ml soka od pšenične trave
- 2 – 4 čena belog luka
Postupak pripreme:
Sve sastojke sipajte u sokovnik ili blender, a zatim sameljite.
Trebalo bi da dobijete nekih 500 ml soka koji se odmah pije. Za detoksikaciju, pije se 1 – 3 puta na dan u zavisnosti od toga koliko možete da popijete.
