O čudotvornoj moći kristala svedoči tragovi koje su nam ostale neke od najdrevnijih kultura. Sve velike stare civilizacije, ali i one mlađe, pridavale su veliki simbolički značaj i čudesne moći upravo kristalima.
O kristalima se i danas misli kao prirodnim skladištima posebnih energija, koje mogu imati različita dejstva na ljudski život i okolnosti.
Od egipatskih papirusa, do Svetog pisma, od verovanja drevnih naroda Mesopotamije, stare Kine, Persije, Egipta, preko Grčke, Rima, pa sve do mezoameričkih i južnoameričkih kultura i Severnoameričkih Indijanaca, nebrojeno mnoštvo najraznovrsnijih minerala oduvek je bilo povezano sa verovanjima, predanjima i različitim praksama.
Dragulji su se od davnina upotrebljavali za ukrašavanje različitih predmeta, poput skupocenog posuđa, škrinja i kutija, relikvijara, žezala, raznih insignija moći, poput kruna i dijadema, delova odeće i tako dalje.
Međutim, vrlo je verovatno da su, osim neporecive vrednosti koja je uvek vezana za visoki društveni status, svi ovako upotrebljivani kamenovi imali i ritualnu, simboličku, najčešće zaštitnu vrednost.
Šta su kristali, poludrago i drago kamenje?
Kristali su zapravo cenjeni minerali, koji kada se podvrgnu posebnoj obradi postaju ono što zovemo draguljima i koriste se uglavnom za različite vidove ukrašavanja, kao što smo već pomenuli.
Termini kristali, poludrago kamenje i dragulji svi se odnose na isto. Drago kamenje se u svakodnevnom govoru nekad koristi kao sinonim.
Podela na poludrago i drago kamenje je stara i prema ovakvoj klasifikaciji, u drago kamenje spadaju zapravo samo četiri cenjena minerala. To su dijamanti, safiri, rubini i smaragdi. Mistični ljubičasti ametist se ponekad klasifikuje između dve kategorije. Svo ostalo vredno kamenje je poludrago.
Međutim, treba znati da je ova podela komercijalne prirode i da kao takva ona ne umanjuje vrednost poludragog kamenja u odnosu na visoko vrednovane dijamante, safire, rubine i smaragde. Štaviše, pojedini primerci poludragog kamenja mogu da budu i na većoj ceni nego takozvano drago kamenje.
Dobar primer je izvesni varijetet granata, koji nedvosmisleno spada u poludrago kamenje, ali može da vredi više nego safir srednjeg kvaliteta.
Zanimljivo je da se u poludrago kamenje svrstavaju i pojedine prirodne tvorevine koje po svom sastavu nisu minerali. Takav je, recimo, ćilibar, koji se veoma često koristi u izradi nakita.
Žad – značenje, poreklo i osnovne karakteristike
Verovatno jedan od najlepših i najvoljenijih zelenih kamenova kroz istoriju i kulture svakako je žad. Kamen žad zapravo podrazumeva dva vrste minerala, različitih po svojim osnovnim karakteristikama.
Jedan je nefrit, koji je po svom sastavu kalcijum magnezijum silikat, a drugi je žadeit, koji je po sastavu natrijum aluminijum silikat.
Mada se ova dva kamena odlikuju potpuno različitim sastavom, nisu iste čvrstine, gustine, kao ni same strukture, i jedan i drugi su dosta otporno kamenje i slično izgledaju.
Kada je reč o njihovim metafizičkim svojstvima, oba su jednako vredna. I nefrit i žadeit zadivljuju prelepom nijansom zelene boje; nazivamo je žad-zelenom, bez obzira na to što su u pitanju dva različita minerala.
Oba kamena mogu da variraju u nijansama zelene, a mogu se naći i u drugim bojama. Nefrit se najčešće javlja u beličastoj, kremasto-beloj do srednje i duboko maslinasto zelene boje, ponekad može biti i smeđ ili crn. Ovaj kamen ima finu površinu i blago voskast sjaj. Nefrit se lakše pronalazi nego žadeit.
Žadeit je ređi i skupoceniji od nefrita. Najčešće se može naći u belo-sovo zelenoj varijanti, lisnato zelenoj, plavoj ili plavo-zelenoj, kao i smaragdno zelenoj.
Osim zelenih varijeteta, žadeit se pronalazi i u boji lavande, ružičastoj, crvenoj, narandžastoj, zeleno-crnoj ili sasvim crnoj boji. On je veoma raskošan i sjajan, i čvršći od nefrita.
Takozvani „Carski žad“ je je smaragdno zeleni varijetet žadeita, proziran, obojen tragovima hroma. Ovo je najređi i najcenjeniji oblik žada. Ime i osobine kamena žada vezuju se za mnoge kulture; u većini se žadu pripisuju izuzetno blagotvorno delovanje na rad bubrega, a smatra se da može da pomogne kod problema sa kamenom u bubregu.
Naziv nefrit potiče od grčke reči nefros, što znači ’bubreg’. U mezoameričkim kulturama, žad su nazivali ’kamenom slezine’. Kada su Španci pokorili Novi svet, ovaj kamen su nazvali piedra de hijada, što doslovno znači ’kamen slabine’; u kasnijem francuskom zapisu, kamen je pogrešno zapisan kao pierre le jade.
Stari Kinezi, koji su žadu pridavali posebno mesto i značaj, nazivali su ga ’ju kamen’, yu kamen, što zapravo označava bilo koji kamen koji se može obraditi, odnosno oblikovati.
Kinezi su od čudesnog žada izrađivali mnogobrojne predmete, poput posuda, perli, figura, statua, različitih pogrebnih artefakta, nakita i sl.
Kamen žad kroz svetske kulture i predanja
Reputaciju lekovitog kamena žad je svakako stekao među azijskim kulturama, a odatle je ona preneta u Evropu i Ameriku. Filozof iz sedmog veka, Kivan Gunhg, tvrdio je da žad u sebi sadržava devet najvećih vrlina čovečanstva i to na sledeći način. Sjajna i nežna površina kamena žada predstavlja Dobronamernost.
Njen uglačani sjaj predstavlja Znanje, a čvrstina Pravednost. Skromna bezazlenost koju autor pripisuje žadu simbol je Vrline, a njegova retkosti neukaljanost, Čistotu.
Neuništivost žada predstavlja Izdržljivost, dok način na koji se u žadu vide nesavršenstva, Genijalnost. Njegova nepromenljiva lepota kada prelazi iz ruke u ruku simbol je Moralnog određenja.
Poslednja odrednica ovog zaista prijemčivog opisa žada ali i ljudskih vrlina jeste Muzika; prema ovom sedmovekovnom svedočanstvu, kada se žad udari, on jasno odzvanja u velike daljine. Gung je verovao da se baš zbog ovih osobina žad toliko ceni, te smatra srećnim i blagotvornim kamenom.
Kineski anali svedoče o upotrebi žada za izradu instrumenata, što svakako možemo da povežemo sa već pomenutom ’muzičkim’ kvalitetom žada. Niz žada oblikovanih u duguljaste komade, različite debljine, koristio se kao muzički instrument; svaki od kamenova bi, zbog svoje veličine, odavao drugačiji ton.
Prema jednoj legendi, čuveni Konfučije je voleo da trenutke samoće provodi u sviranju ovog ’muzičkog kamena’. Tokom dvorskih i religijskih ceremonija, koristili su se nizovi od šesnaest kamenova, dok su pevači svirali na nizovima od dvanaest do dvadeset četiri kamenova različitih oblika.
U Kini, žad izrezbaren u obliku leptira ima posebno i veoma romantično značenje; leptir od žada simbolizuje uspešnu potragu za ljubavlju. Prema legendi, mladić je pokušavao da ulovi prekrasnog šarenog leptira i tako upao u baštu bogatog mandarina. Međutim, nije zbog toga bio kažnjen, već se oženio mandarinovom ćerkom!
Nisu, međutim, baš svi narodi koristili kamen žad u tako blage i lepe svrhe. Asteci, za koje znamo da su svojim božanstvima prinosili ljudske žrtve, u svojim ceremonijama su upotrebljavali noževe od žada. Ove rituale izvodili su kako bi odobrovoljili bogove sunca i kiše.
Žad – kamen smirenosti i stabilnosti
Žad je kamen za koji možemo reći da donosi mir usred velike bure. Njegova energija je takva da umiruje nervni sistem, a srčani ritam dovodi u ravnotežu.
Tradicionalno se smatra da žad doprinosi opštem zdravlju i da štiti od bolesti. Kao takav, on je izvrstan u situacijama kada bolesnik zapadne u stanje straha, bilo da je u pitanju dete, mlada ili starija osoba.
Smatra se da je žad posebno dobar u ublaživanju osećaja nepotrebne krivice.
Takođe je izvrstan ’borac’ protiv defetizma i pesimizma. Žad je kamen koji smiruje i bodri u isto vreme. On ne dopušta pojedincu da se preterano povinuje zahtevima grupe, u najblagotvornijem mogućem smislu. Drugim rečima, pomaže pojedincu da sačuva svoj integritet.
Žad čuva od pogubnih uticaja nametnutih od strane neko određenog okruženja. Izuzetan je saveznik u situacijama u kojima je njegov nosilac pod veliki pritiskom ili čak sklon da se povinuje volji većine koja mu neće doneti dobro, a može biti štetna i za druge ljude.
Ovaj kamen se smatra i putnim kamenom. Kao takav, štiti putnike od oboljenja i povreda, pa se zato posebno preporučuje onima koji često putuju sami.
Žad takođe čuva i decu i kućne ljubimce da se ne izgube, posebno ukoliko se nalaze na proputovanju. Pošto žad podstiče životnost i vitalnost, odličan je za sve koji puno pešače, planinare ili se na bilo koji drugi način angažuju u prirodi.
Žad je kamen koji obezbeđuje podršku i stabilnost, što se posebno dobro reflektuje na radno okruženje, sa naglaskom na profesije koje s bave lečenjem.
Zbog toga je odličan za sve lekare, veterinare, medicinsko osoblje i druge iscelitelje. Žad se ponekad rezbari u simbole koji predstavljaju čast i kao takav je kamen vojnika.
Možemo reći da je žad kamen koji pobeđuje snagom smirenosti i postojanosti. Žad štiti od svake vrste nasilnog autoriteta ili bilo kakvog oblika zlostavljanja.
Takođe, svome nosiocu pomaže da prozre zaveru, prevaru i svaku vrstu spletke zarad lične dobiti na tuđu štetu.
Isceliteljska svojstva žada
Baš kao što su još drevni narodi uočili, po čemu je jedna vrsta žada ponela i naziv, nefrit, ovaj kamen je odličan za tretman bubrega, slezine i nadbubrežnih žlezdi.
Žad čisti telo od toksina i uopšte doprinosi balansu telesnih tečnosti. Stari sistemi lečenja, koji su se bazirali na sistemu četiri telesne tečnosti, sasvim su izvesno poznavali moći žada.
Osim pomenutog, smatra se da je žad izuzetno dobar za zglobove i za skeletni sistem, posebno za regiju kukova.
S obzirom da je uglavnom vezan za ovaj deo tela, žad pomaže i kod urinarnih i genitalnih infekcija, cistitisa, raznih oblika bakterijskih i virusnih infekcija, a može pomoći i kod problema mokrenja u krevetu.
Smatra se da žad ima okrepljujuće dejstvo na ljudski organizam i da pomaže organizmu da sam sebe zaleči, posebno kada je reč o skeletnom sistemu, ali i na nivou ćelije.
Žad pomaže u zarastanju ožiljaka, posebno nakon operativnih zahvata. Pomenuti „Carski žad“ je od pomoći posle rekonstruktivnih zahvata plastične hirurgije.
Žad povoljno utiče na rad reproduktivnog sistema i pomaže tokom porođaja. Posebno je blagotvoran kod poremećaja sistema za reprodukciju i to posebno kod muškaraca.
Pošto ima umirujući efekat, može pomoći kod lečenja teških poremećaja ishrane, poput anoreksije, za čije je lečenje neophodno umanjenje osećaja straha.
Naravno, kod svih težih oblika oboljenja i poremećaja, neophodno je posavetovati se sa određenim stručnjakom. Blagotvorno i umirujuće dejstvo žada može dosta pomoći kod neurotičnih stanja.
Ovaj kamen ima pozitivnog efekta i kod majki koje se prvi put suočavaju sa podizanjem deteta, od čega ponekad mogu razviti neprimereni i štetni strah.
Žad u službi lepote
Kristal žad, kao i pojedino drugo poludrago kamenje, od davnina se koriste u službi lepote, prevashodno za nego kože lica.
Masažeri za lice, u vidu malih valjaka od žada, ponekad rozenkvarca, koristili su se još u srednjevekovnoj Kini, u davnom sedmom veku. U današnje vreme, ovaj drevni ’beauty tretman’ ponovo je postao veoma popularan.
Da su stari Kinezi dobro poznavali svojstva poludragog kamenja i njihovih čudesnih moći, kao i blagotvornost ovakve vrste tretmana, pokazala je i jedna moderna japanska naučna studija.
Roleri od poludragog kamenja pokazali su izvanredne rezultate i u kratkoročnom i u dugoročnom smislu.
Tretman kamenim valjkom izuzetno doprinosi prokrvljenosti kože lica, pomaže slobodniji protok limfe, doprinosi opuštanju mišića, tonizira kožu.
Sve ovo doprinosi osveženom, mladalačkom i zategnutijem izgledu kože lica potpuno prirodnim putem i bez izlaganja hemikalijama, ili skupim i bolnim tretmanima. Za izradu valjaka najčešće se koriste upravo žad, i rozenkvarc.
Kamen žad je posebno pogodan za izradu masažera za lice, budući da po svojoj prirodi kanališe infracrvenu svetlost, koja je važna za dobru cirkulaciju.
Osim toga, žad je kamen smirenja, čistoće i opšteg zdravlja. Kao ’balanser’ telesnih tečnosti i oslobodilac od toksina, svakako je dobar za drenažu kože lica i njenu čistotu.
Roleri od žada su mali, veoma su praktični i sasvim jednostavni za upotrebu. Obično imaju dve strane. Na jednoj se nalazi veći valjak, pogodan za masažu obraza i čela, a sa druge manji, kojim se tretira deo ispod očiju.
Roleri mogu imati i jednu neravnu i glatku stranu. Neravni, reljefni, valjak uvek se koristi na očišćenoj dobro osušenoj koži.
Održavanje i upotreba žada
Žad je često oblikovan u figurice koje se mogu držati u kući ili nekom drugom okruženju, poput, recimo, vašeg radnog stola na poslu. Često je oblikovan kao kineska tronoga žaba, simbol blagostanja i prosperiteta.
Žad se često nosi u obliku nakita, ali i kao zasebni kamen. U trenucima nervoze i napetosti, dobro je držati ga u rukama i protrljati među prstima. Pošto je žad dosta otporan, on nije zahtevan za održavanje može se bez brige dugo i često nositi.
Čišćenje i punjenje žada
Žad ne zahteva posebne načine čišćenja. Dovoljno je oprati ga hladnom tekućom vodom.
Kada je reč o čišćenju od negativne energije i aktiviranju kamena, tehnika vizuelizacije može biti od najveće koristi. Kada čistite kamen, važno je da se fokusirate na sam cilj. Dobro je zamisliti da svoj kamen polivate mlazom bele, čiste svetlosti.
Punjenje žada zapravo je deo procesa čišćenja. Jedan od načina da napunite svoje poludrago kamenje je da ga izložite dimu od zapaljene žalfije.
I tokom ovog postupka svakako je dobro da se usredsredite na ono što želite da postignete i vizualizujete sam proces punjenja kristala.
Nakit, predmeti od žada i cena kristala
Najcenjeniji varijetet žada, „Carski žad“ može koštati i više od dijamanta. Na svetskom tržištu, kilogram žada varira u ceni od oko 200 do 2000 dolara.
Cena žada zavisi od konkretnog varijeteta, njegove veličine, oblika u kom se kupuje i slično. Kada je reč o nakitu od žada koji se može kupiti kod nas, cene su pristupačne.
U našim prodavnicama specijalizovanim za kristale, polirani komadi žada, privesci, narukvice, minđuše i figurine mogu se kupiti po cenama u rasponu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara, u zavisnosti od toga za koji se predmet odlučujete.
